Проти
Походим те старче, под биљегом бијелим,
Под каменом плочом, свеваскрсном двери,
Читам смио натпис страданија твога,
Стао живот један, у жртву, у Бога.
Пољубим је тихо и са крсним знаком,
Па се мало пренем кроз мис’о и часе,
Под јасењем витим слушам нијема звона,
Кад загрми ехо твога баритона.
Јектенија траје, одежде од срме,
Покровци и дарци, старих терговаца,
Свила и кадифа што дадоше преци,
Да у њима служе долазећи свеци.
Поноситог лика стојиш на амвону,
И служабник листаш смјело и скрушено,
На Господи возвах утврђеним редом,
У дому Господњем, под Његовом гредом.
Гледам те док пушиш и цигар дувана,
Сјећају се стари, пакле Дворске Дрине,
Кутија је била, веле- дан копања,
Ситан порок Свече, за твоја страдања.
Кад те потјераше свезаног за кола,
Трнов вјенац за те, давно су саплели,
Ал’ се срце твоје тога не устраши,
Што џелате клете још више уплаши.
Врбања је крвцу Врбасу донијела,
Осветила редом сва села у Лијевчу,
Па и данас веле сјећајућ се рана,
Не бијаше попа- што нашег Душана.
Д.Д. 13.8.2017.