Након саопштавања резултата референдума на којем је народ Републике Српске одбио Венс-Овенов план остало је отворено питање – шта и како даље? Пред међународном заједницом је нови изазов – инсистирање на Венс-Овеновом плану што би било бесмислено, јер о њему би било беспредметно преговарати овакав какав је или трагање за новим иницијативама. Судећи према најновијим вијестима из Вашингтона и Москве,али и других центара свјетске политике изгледа да ће се морати тражити ново рјешење за бившу Босну и Херцеговину. Венс-Овенов план је, дакле, мртво слово на папиру.
Замолили смо предсједника Републике Српске др Радована Караџића да за „Крајишки војник“ да интервју и одговори на основно питање: „Шта и како послије референдума? „
Након сједнице Народне скупштине Републике Српске 19. и 20. маја на Јахорини када су саопштени званични резултати референдума више нема никакве дилеме – план Венса и Овена је мртав! О њему сада постаје беспредметно говорити као о цјелини, већ се може разговарати само о неким његовим сегментима – о, рецимо, споразуму о миру који се добрим дијелом већ остварује. Како је, међутим, примјена плана могућа само у пакету, а не парцијално након референдумског НЕ доживио је дебакл. То смо јасно рекли у Одлуци о усвајању резултата референдума и у Декларацији. Али ако је Венс-Овенов план мртав, а јесте, ни у ком случају не значи да је стављена тачка на мировни процес. Напротив, у Декларацији коју је усвојила Народна скупштина на Јахорини, недвосмислено смо се опредијелили за наставак мировног процеса. И прије, а сада посебно убијеђени смо да до мира може и мора доћи искључиво преговорима, а не ратом.
НАСТАВИТИ МИРОВНИ ПРОЦЕС
Како друге двије стране могу да реагују на овакву одлуку грађана Републике Српске да не прихвате Венс- Овенов план будући да су га оне прихватили и потписали комплетног?
Грађани Републике Српске, истичем ово грађани, а не само Срби, огромном већином, са више од 96 одсто гласова, изјаснили су се против предложених рјешења. Отприлике исти проценат био је и за Републику Српску. Не занима нас како ће на ту одлуку, на вољу народа, реаговати Хрвати и Муслимани. Они Хрвати и Муслимани који живе у Републици Српској реаговали су као и Срби. То недвосмислено говоре бројке – однос становништва и броја гласова против плана и за Републику Српску. Ето, рецимо, насеља Горњи Шехер и Врбања поред Бање Луке, иако изразито муслиманска гласовима својих грађана су показали да су против плана. Могли сте отићи и у било које хрватско насеље и увјерити се у исто. Просјечан проценат изјашњавања против плана у таквим мјестима био је изнад 75 одсто. За скупштинском говорницом одао сам признање свим лојалним Хрватима и муслиманима који су се одазвали на референдум, а то желим да поновим и у овој прилици. На нама је сада задатак и морамо све да у чинимо да интереси тих људи буду максимално заштићени, јер они су грађани Републике Српске, а наш Устав мора да буде грађанско-либералан, утемељен на грађанима и на основама грађанске демократије, прије свега на људским правима и слободама.
Међународна заједница је пред новим тешким задатком. Шта сада очекујете, који би наредни потез могли да повуку копредјседници или, можда Вашингтон, Брисел или Москва?
Упутили смо апел свим политичарима свијета, хуманистима и организацијама да се активно укључе у наставак мировног процеса како би се нашао пут изласка из ћорсокака у који су запали мировни преговори. Оно што је речено у Декларацији, а што желим да поновим, ма ко буде посредовао у даљем мировном процесу МОРА ДА РАЧУНА НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ. Наша делегација је и добила мандат, односно Народна скупштина га је само продужила, да настави преговоре, али само као представници Републике Српске, а не, како је то до сада било, као представници босанских Срба. Надам се да међународна заједница неће инсистирати, јер се свијет већ јасно увјерио каква би била његова примјена. Хрвати су оружјем почели да га спроводе иако су рјешења највише њима била наклоњена. Господа копредсједници, заправо господин Овен, су створили ратни,а не мировни план. Не смијем ни да помислим шта би било да је, којим случајем дошло до повлачења наше Војске из спорних провинција. Крвопролиће Хрвата и муслимана у централној Босни и у Херцеговини добрим је дијелом утицало на отрежњење међународне заједнице, па је и предсједник САД Бил Клинтон изјавио како се у бившој БиХ води грађански рат, мада је доскоро и сам искључиво Србе апострофирао као агресоре. Једно вријеме је, чак, био спреман да бомбардује српске положаје у бившој БиХ.
Господине предсједниче, да ли је баш та пријетња Вашингтона да ће бомбардовати српске положаје и војне циљеве највише допринијела да ставите условни потпис на Венс- Овенов план у Атини. Када се осврнете на све што је томе претходило, а и на догађаје послије Атине, шта мислите – није ли то била лоша процјена или нешто друго?
То доживљавам као лични пораз. У једном тренутку, ваљда под пресијом тих силних уцјена и пријетњи, помислио сам да ће збиља Американци да бомбардују Србе. Чак сам био спреман да дам и оставку на мјесто предсједника Републике. Јавно сам рекао да ћу то и учинити уколико Народна скупштина не прихвати Венс-Овенов план. Можда се, у одређеном моменту и у одређеним условима радило о мојој погрешној процјени, јер је у Бијељини план био одбачен једногласном одлуком посланика. На Јахорини је одбачен поново огромном већином гласова – свега 12 уздржаних и два против.
ГРЦИ ПРАВИ ПРИЈАТЕЉИ
Грци су били и остали наши прави пријатељи. Премијер Константин Мицотакис је дошао на Јахорину не би ли убиједио народне посланике да прихвате Венс-Овенов план. Био је разочаран на крају оне маратонске сједнице, али нам није окренуо леђа, него је и даље остао вјеран пријатељ српског народа залажући се за наставак мировног процеса, одлучно се супротстављајући било каквој и било чијој војној интервенцији.
МОГУЋА И КОНФЕДЕРАЦИЈА!
САД су, изгледа, окренуле компас за 180 степени. Сада из Вашингтона стижу чак и ријечи подршке руководству Републике Српске. Шта се то могло догодити да неки нови, много повољнији вјетрови почну да дувају према Републици Српској?
Догодио се народ. САД и Француска, па Велика Британија, све су то земље са развијеном грађанском демократијом. Политичка и државна руководства тих земаља су могла да обмањују свој народ све док нису били познати резултати референдума у Републици. Јер, референдум је најдемократскији чин одлучивања, а то се мора оцијенити и уважавати у демократским земљама. Зато и кажем да је референдум одиграо пресудну улогу, јер свијету мора да буде јасно да Република Српска није воља једног човјека, да то није воља чак ни једног парламента, а преко те воље се не може тек тако газити. Очекујем далеко више разумијевања и од господина Клинтона, а и од господина Јељцина, и од господина Кола, дакле од свих. Свако силом наметнуто рјешење не води миру, него само распламсавању сукоба.
Како сте реаговали на рампе па Дрини?
Било ми је немјерљиво тешко. Срце ме је бољело. Дрина нас је одувијек спајала, а сада нас је раздвојила. Али, ми смо схватили – руководство Југославије, Србије и Црне Горе било је, једноставно речено, присиљено да повуче један такав потез. Искрено саосјећамо са патњама наше браће преко Дрине, али убијеђени смо да ми нисмо искључиви узрок заведеним санкцијама. Јер, када смо у Атини отворено питали копредсједнике да ли ће санкције против Југославије бити укинуте ако потпишемо одговорено нам је да, можда, само нове санкције, неће бити заведене. И то можда. Вјерујем да нас Дрина никад више неће раздвајати, да ће нас само спојити, јер и са лијеве и са десне обале је српски парод.
Како процјењујете тренутну ситуацију у бившој БиХ? Потписано је неколико примирја између зараћених страна, али се одржава, и то једва, оно између Срба и Хрвата, као и Срба и муслимана. Не треба ни говорити да Хрвати и муслимани настављају са жестоким међусобним сукобима.
Ти њихови међусобни сукоби су посљедица Венс-Овенових провинција. Да се Босна и Херцеговина подијелила на неколико провинција по етничком принципу не би дошло до овако жестоких сукоба између Хрвата и муслимана. Мир би, то одговорно тврдим, био постигнут. Излаз се, дакле, мора тражити у подјели бивше БиХ на три етничке цјелине.
Дакле, ни конфедерално уређење не долази у обзир?
Не, ми смо и у оном другом референдумском питању оставили могућност да се самостална Република Српска може удруживати са другим републикама.
Шта би то конкретно значило?
Самостална Република Српска је стварност и на њу се мора рачунати у свим варијантама. Она се може удруживати, на конфедералној или федералној основи и о томе ће поново одлучивати грађани. То удруживање може бити са другим државама и другим републикама, али и другим националним заједницама. Дакле, може се трагати и за конфедералном БиХ, али нипошто за унитарном.
Запад неће дозволити стварање Велике Србије?
Коме је то, уопште стало до стварања Велике Србије? Чак и да дође до удруживања Републике Српске са Југославијом на федералној основи Република Српска ће задржати свој идентитет и свој интегритет. Запад зна да ни о каквој Великој Србији нема ни говора и он то потенцира само да би се обрачунао са Србијом онаквом каква је.
Има неких процјена да би се рат из бивше БиХ могао „преселити“ у Југославију, прецизније на Санџак и Косово, па чак и у Војводину?
Има и таквих прогноза, па чак и наговјештаја и оне нису без основа. Јер, сценарио, изгледа, није изведен до краја, јер су га Срби прекинули.
ИЗВОР: КРАЈИШКИ ВОЈНИК – Лист Првог крајишког корпуса, година 3, број 16, Бања Лука, мај 1993.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.