ЗАПОСЈЕЛИ РОВ
Пионири раде по групама. Сви они се одлично познају. Знају како сваки од њих дише, ко има какву ману, ко је храбар, ко се плаши. Иначе, да није тако…
Божо Малчић, Ненад Сајић, Богдан Пјанић и Милош Петковић чине једну такву групу Нераздвојни су „Најтеже је било у Рајићима“ прича Малчић, „усташе су нас поклопиле артиљеријом и тако су погинула тројица наших другова“.
Божо прича и како је при ослобођењу Тињаша читава акција зависила од пионира.
„Усташе су се поуздале у своје минско поље. Земљиште је било начичкано минама. За сат времена смо разминирали читав терен и када су наши борци упали у усташке ровове, они су били затечени и побјегли су главом без обзира“.
Божо је на Брусници рањен. При постављању минског поља упао је у њихово. Тада је рањен и Милош Петковић.
„У мају ове године смо запосјели и један ров. При постављању мина дошли смо близу њихове линије и у међупростору примијетили ров и војничке ранчеве. Пришуњали смо се и када смо видјели да у рову нема никога, запосјели смо га. Данас тај ров држе наши борци“
О страху Божо каже: „У почетку га је било подоста. Има га и данас, али тек мало на почетку, а касније све иде својим током “
О својој групи коју сачињавају Васиљ Дањков, Милан Милекић, Томислав Блажевић, Бранислав Шајиновић, Драган Грујичић и Драгутин Вујаковић, командир Тихомир Поповић каже:
Све су то дивни момци. На челу сам групе од Брчког.Тада је у битци за ослобођење Улица рањен командир потпоручник Миленко Јаковљевић. Кренуо је да направи пролаз кроз њихово минско поље и налетио на мину. Рањен је у кољено и још увијек се налази на лијечењу“.
Дуњаков, кога сви зову „Рус“, прича како је недавно рањен њихов друг Перица Рогић.
„Привукли смо их на 15-20 метара. Када смо почели скидати њихове мине опазили су нас и отворили жестоку ватру. Ранили су једног нашег борца и Перица је кренуо да му помогне. Извукао га је и почео пружати помоћ, када је пала граната и ранила га.“
Поздрављају и своје другове Братимира Рачића и Бориса Нађа, који су такође рањени. Братимир на Липовцу. Борис на Церовини.
ЧУПИНИ ПОДВИЗИ
„Муслиманима тај ембарго на увоз наоружања не значи ништа. То су само приче за малу дјецу. Имају они наоружања и превише, само зна се ко је створен да ратује. Сјећам се како смо једном код Липовца наишли на њихово минско поље са око 40 противтенковских мина. Све смо их разминирали“, прича Мане Малић, вођа групе коју сачињавају Момир Бркић, Јовица Борић, Срећко Бузаковић и Љубо Мацановић — ђед.
„У јануару“, прича Малић“, приликом скидања минског поља на Гојаковцу усташе су нас примијетиле и отвориле артиљеријску ватру. Од једне гранате рањен је наш ђед. Још је на лијечењу“.
Зоран Драгомировић — Ђокан, Милан Гудаловић — Туле, Драган Јанковић, Предраг Школник и Душко Срдић весела су и храбра петорка.
„Жао нам је што Ратко Дојчиновић, кога смо сви одмила звали „Чупо“. није сада с нама. Какав је то борац био. Када смо били на Буковцу усташе су нас пустиле да им се приближимо и онда отворили ватру, а Чупина група у којој су још били Драган Јанковић и Јово Лукић била је готово опкољена. Почело је повлачење. Ратко је притрчао митраљезу који су пјешадинци оставили и отворио ватру. Није хтио бјежати. Рањен је, али је сам себи превио рану и наставио и даље пуцати. Тек када је поново рањен у стомак, када је искрварио и изнемогао извукли смо га и пребацили до санитета. Остао је тешки инвалид“
Сјећају се и Чупиног подвига прије рањавања, када је скидао непријатељске мине и приближивши се њиховом рову, убацио бомбу у њега. И тако још безброј неиспричаних прича оста међу овим скромним момцима. Ратују и не причају много. У свом осмијеху прикрили све битке, сву патњу, сву тугу. Ако их негдје сретнете препознаћете их по сталожености и широком осмијеху. Такви су они.
ИЗВОР: ШЕСНАЕСТА – Лист Шеснаесте крајишке моторизоване бригаде, број 10, Бања Лука 16. август 1994.
ПРИРЕДИЛА: Редакција
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.