Развојни пут бањалучких улица

И улица Милана Тепића је често мијењала назив. У доба Аустроугарске носила је назив Колодворска, у доба Краљевине име Николе Пашића, у доба НДХ Кватерника, а у доба социјализма контроверзног пјесника Владимира Назора.

Највећи кварт

Једна од ријетких која је вратила међуратни назив је улица Браће Пантић. У доба НДХ носила је име хрватског пјесника Павла Ритера Витезовића, а у доба социјализма хрватског књижевника Аугуста Шеное.

У трећем кварту је дуговјечна улица Јована Јовановића Змаја, с тим што је удоба НДХ носила име Хасана Бошњака. Главна бањалучка улица, Краља Петра И Карађорђевића (1878-1918. Царски друм), носила је име краља Александра, потом поглавника Анте Павелића па маршала Тита.

Четврти кварт је захватао подручје од Црквене па десном страном главне улице до Пољопривредне школе према истоку и до Врбаса према југу. Био је то највећи кварт, са укупно 37 улица, од којих неке плијене пажњу.

Београдска улица, осим у вријеме НДХ када је носила име књижевника фра Матије Дивковића, сачувала је назив. И Пелагићева је мијењала назив само у доба НДХ, кад је била посвећена др Филипу Чондрићу, бањалучком адвокату и прваку Хрватске сељачке странке. И Јукићева је, осим 1945-57. кад је носила име браће Ластрић, одољела „нападима“. У доба Аустроугарске носила је назив Анђеоска.

Промјене назива никад нису „закачиле“ Џинића улицу, Гајеву и Гундулићеву, с тим што је ова трећа у аустроугарско доба носила назив Нова улица. Ни Пиланска, која од главне улице води ка југу до бивше колоније фирме „Босна дрво“, из које се развило предузеће „Врбас“, није мијењала назив.

Бурне промјене

Најбурније промјене у четвртом кварту доживјела је данашња Јеврејска. За црно-жуте монархије носила је име принца Албрехта, између два свјетска рата принца Павла, а у доба НДХ стожерника Виктора Гутића. Комунисти су је прво посветили Ђури Пуцару Старом, потом је преименовали у Сарајевску, а затим у улицу Моше Пијаде.

Све до наших дана, када је добила назив Српска, промјенама назива је измакла улица Фра Грге Мартића. У доба двојне монархије била је посвећена надвојводи Салватору.

У петом кварту, од Ситара до Влашког бријега („преко Врбаса“), било је укупно 25 улица, међу којима су понајвише „страдале“ данашње Мачванска, Цара Лазара и улица Проте Тодора Срдића.

Мачванска је прво била посвећена Љуби Давидовићу, потом Осману Танковићу, учеснику побуне Крајишника против турске власти који је погинуо на Абацији (НДХ), а затим Мустафи Сабитовићу (соц. доба).

Данашња улица Цара Лазара носила је имена Мехмед-паше Соколовића (у доба Краљевине), османског историчара Ибрахима Печевије (НДХ) и народног хероја Касима Хаџића (социјалистичко доба).

Улица Проте Тодора Срдића носила је између два свјетска рата и послије Другог свјетског рата име Сафвет-бега Башагића, а у доба НДХ Павелићевог доглавника Адемаге Мешића.

Нови називи

Ниједна од улица петог кварта није задржала исти назив. Најближе томе је улица која носи име америчког предсједника Вудроа Вилсона. Како он није био по вољи усташким властима, улицу су назвали по Омеру еф. Новљанину, новљанском кадији и хроничару.

Бањалука је у доба Краљевине Југославије имала три трга. Велики трг (између Црквене и Кастела) усташе су преименовале у Трг банова Бабоњића, а комунисти у Мичуринов трг, док је Трг краља Петра II у доба НДХ посвећен Анти Павелићу, а послије рата 1. мају (данас улица Теодора Колокотрониса). Наши архитекти и планери избрисали су са мапе ова два трга. Преживио је само данашњи Трг српских владара, који је између два свјетска рата носио име цара Душана, а у доба НДХ био је посвећен 10. травњу, дану проглашења ове квислиншке творевине. Одмах послије рата комунисти су га посветили великом вођи Стаљину, а кад су му окренули леђа, преименован је у Трг палих бораца.

Зоран С. Мачкић, архивски савјетник у Архиву Републике Српске

http://www.glassrpske.com/plus/istorija/Razvojni-put-banjaluckih-ulica/150825.html