ИСТОРИЈАТ ВИШЕГРАДА

Подели:

Вишеград је познат по старом каменом мосту саграђеном 1571. године, на 11 лукова, познатијег свима као „На Дрини ћуприја“, затим по средњовековном граду и српски православном манастиру „Благовештење“ у Добруну. Комитет за светску баштину при УНЕСКО 29. јуна 2007. уврстио је у листу светске баштине мост у Вишеграду.

О вишеградском старом граду, који се налази на брду изнад Вишеграда, у историји познатијем као Павловина, данас се готово ништа не зна у историји.Претпоставља се да је ту било неко омање село, а град је могао припадати некој домаћој властелинској породици, која је обитавала у своме граду Борчу изнад Месића и имала је још неколико грда у околини. Подно старога града на неприступачним стијенама изнад Дрине налазе се рушевине 1 куле, која је имала улогу осматрачнице на Дрини и са ње се мотрило на свакога ко се примицао граду. Кула је, како се по траговима могло разабрати, некада са доњим градом била повезана широким усјеченим ходником. Кула се назива у народу „кулом Краљевића Марка“. Испод куле има неколико удубљења у стенама, које се називају „Марковим седиштем“ и „Марковим стопама“. По народној причи, једном Краљевић Марко на своме Шарцу прескочио читаву Дрину и тако са Буткових стена, које су на другој страни Дрине стигао срећно у своју тврду кулу. Некада је ова кула била прокопана све до Дрине. За време Турака у њој је била тамница па се ова кула назива још и Тамница, а по долазку Аустро-Угарске унутрашњост куле је затрпана камењем, да се у њој не би скривали хајдуци и српски одметници. Стари град у Вишеграду припада уобичајеном стилу градова средњовековног времена, које су у нашим крајевима подизали разни домаћи великаши.

Вишеград под османлијама у вилајету Босна

Када је велики везир подно старога града подигао вишеградску варош и увео у живот читав низ добротворних задужбина, изгледа да је баш у то време установио и шериатско-управну власт или вишеградски кадилук, а за управника је вароши поставио мутевелију својих вакуфских добара. По турском путописцу Евлији Челебији сазнаје се, да је 1574. године вишеградски кадија би некакав Абдул Халим ефендија, којега је око 1580. године у месецу рамазану убио неки спахија из околине.

У то време Вишеград је био ослобоЦен плаћања царских дажбина, па се може претпоставити да је у вароши владало знатно благостање. Тада је у вароши постојала „народна исхрана“ или „вакуфски имарет“, који је у својим конацима указивао свакоме гостопримство и хранио градску сиротињу. Доцније када је пао Будим 1676. године, вакуфски имарет престао је да дели милостињу, и тада је завладала велика глад у народу.

За време Турака Дрини, а самим тим и Вишеграду је придавана велика важност због њеног стратешког положаја, која је увећана тиме да је у Вишеграду био једини мост у околини. Географски положај Вишеграда гравитирао је крајевима у којима се водио народни устанички покрет против Турака.

Устаници су често упадали у турске касабе, одводили турске главаре и обично у ноћи потпаљиваљи куће по чаршијама и махалама. Турци су били свесни ове опасности и покретали су читаве осветничке походе на устаничка села, а по касабама подизали бедеме за одбрану.

Најбурније догађаји десили су се пред устанак 1804. године у којем су ови крајеви били поприште крвавих догађаја.

Године 1807. послато је 110 пандура да чувају Вишеград и велику ћуприју од српских устаника. Исте године, када се показало да босанска раја потајно помаже српске устанике, стигао је из Цариграда ферман по коме се од раје имало све оружје покупити и продати, јер раја има „злу намеру“. За

време устанка 1807. године, српски устаници су упали у Вишеград и читаву варош запалили и са собом у Србију однели око 67 товара олова. Као успомена на ове догађаје остао је у Косову пољу код Вишеграда назив места „Крвавац“, а данашње село Вучине добиле су име по неком Вуку барјактару, „мрком Вуку од Вучина“, који је овуда бежао од Турака.

Остало је записано да је Стеваном Книћанина који је 1848. године борио против Мађара, био и неки поп Живко из Вардишта са добровољцима из овог краја, а да су у устанку 1875. године учествовали и добровољци са протом Јевто Ђуровићем и попом Николом из Вишеграда, попом Зарија из Штрбаца.

Турци су покушавали да бунтовничке народне масе држе у покорности и заведу макар мало привидног мира, али у томе изгледа, нису успевали и поготво и зато што су били забављени критичним положајем своје политичке ситуације у Европи.

Вишеград добија прву Српску сколу у овом месту 1865. године . Иницијативу за њено отварање дали су родољубиви свештеници међу којима понајвише поп Јевто Ђуровић из Трнавац. Одушевељен ослободилачким плановима кнеза Михаила, Вишеградски Срби су се крајем марта 1865. године обратили за помоћ влади у Београду, а ова им је одмах послала 50 дуката као помоћ за зидање школске зграде. Настава је почела исте године у једној привременој просторији.Министарство просвете из Београда послало је у школу у Вишеград читири пакета уџбеника. Нова школска зграда завршена је крајем лета 1867. године.

Вишеград под Аустроугарском

Међународни политички догађаји присили су Турску да провинцију БиХ преда у руке Аустроугарској. Окупација провинције БиХ изведена је 1878. године и кретала се са севера, а онда након заузећа Сарајева, инвазија је пошла на исток долином реке Дрине. Рогатица је заузета 22. септембра, Горажде 3. октобра, а Вишеград 4. октобра. У заузимању ових градова, Аустругарска није наишла ни на какав отпор, иако је у великом броју места провинције БиХ пружан жесток отпор. Српски

трупе заузеле су Вишеград 14. септембра 1914. године.

Знаменитости

Од моста почиње и вишеградска „чаршија“ смештена највећим делом на десној обали.

Чаршија је једним делом у равници, а једним у обронцима брегова. Одмах после главног дела чаршије налази се ушће речице Рзав и Дрине. Ту је и „спортски центар“ и ресторан „Ушће“ који се налазе у троуглу, који праве ове двије ријеке на месту где се спајају. Због овог ушћа, Вишеград је познат и као „чаршија на води“. У

троуглу између десне обале Дрине и леве обале Рзава налази се главни део чаршије. У равном простору од ћуприје до ушћа Рзава, налазе се: Трг ослобођења, хотел „Вишеград“, Робна кућа „Вишеграђанка“, стара зграда Гимназије, Ватрогасни дом, зграда Скупштине општине, хотел „Панос“, Пошта, Привредна банка, Служба друштвеног књиговодства , Општински суд, Апотека, Средњошколски центар, Салон намештаја, Спортски центар „Ушће“, један џамија, десетак стамбено-пословних вишеспратница, стотињак приватних стамбених зграда, те бројни друштвени и приватни пословни простори.

На десној обали Рзава, преко пута спортског центра, налази се Нова махала, део града новијег порекла. Овај део града је заснован после другог свијетског рата.Ту је изграђено десетак вишеспратница, две основне школе, Дом културе и преко 300 стамбених зграда. Преко рзавског моста на десну страну биле је станица милиције, а нешто ниже на десно била је пијаца сриједом. Одмах иза Нове махале су насеља Косово Поље, Вучине, Главица, Гарче и Калата.

Познато Бикавац брдо се налази изнад десне стране града, неких 300 м висине од центра. Испод њега се налази фудбалски стадион ФК „Дрине“. У

Гарчи је 1987. године изграђен нови армирано-бетонски мост на Дрини за саобраћај, како би се растеретила стара ћуприја. Од Нове Махале, низводно десном обалом Дрине води пут за Жупу, широку котлину која је и најплоднији део Вишеграда. Ова котлина се степенасто уздиже до брда Гостиља, Јањац, Дикава и Столац која чине границу између Босне и Србије. Ова граница је утврђена још 1343. године и остала непромењена. Жупа је богата разним врстама воћа а највише има шљива пожегача од којих се правила позната ракија „Вишеграђанка“. Идући

узводно Дрином, десном страном одмах од Гимназије су стамбене зграде. Затим би се прошло једно брдо где је био пре каменолом и негде изнад половине брда би била округла кула легендарног хероја Алије Ђерзелеза (по Бошњачком предању) или Краљевића Марака (по српском предању). Затим би се дошло до велике пилане и фабрике намештаја у Душчу, неких 2 км. Кад се прође Душче, око 1 км на лево би се ишло у касарну бивше ЈНА Замница, а пут на десно би водио за села Дринско, Шип итд. Испод Дринска је нова вишеградска хидроелектрана на Дрини.

Узводно левом обалом Дрине би се дошло до села Незуци, Холијаци, Ораховци, Бродар, Међеђа итд. Новим асфалтним путем према Међеђи и Устипрачи, лево Горажду и Фочи, а десно Рогатици и Сарајеву.
Википедија

Ћуприја на Дрини

Вишеградска ћуприја на Дрини је задужбина великог везира Мехмед-паше Соколовића .Он један од великих османских војсковођа пореклом из Босне. Родио се у селу Соколовићи поред Рудог 1505. или 1506., као дете православних родитеља. У то време постојао је обичај познат као Дивширма, односно „Данак у крви“. Српски деца су на силу отимана и одвођена у Турску где су превођена у ислам и школована у њиховим војним школама где су постајали Јањичари, елитни војници турског царства. Тако је из околине Вишеграда као дете одведен и Бајица Соколовић и добија име Мехмед. Он ће касније, захваљујући својој способности, постати официр османске војске, а на врхунцу своје моћи постаје велики везир, односно премијер државе по данашњим стандардима. На врхунцу своје моћи наређује да се у Вишеграду на Дрини сагради мост коме равна нема.Мост је изграђен у периоду од 1571. до 1577. године, а градио га је тада најчувенији турски архитекта Коџа Мимар Синан.Изграђен је у источњачком стилу и представља ремек дијело тадашњег градитељства. Има 11 лукова са благим успоном према средини и силазном рампом на левој обали. Изнад лукова читавом дужином моста протеже се профилисани вијенац изнад кога је ограда моста. Укупна дужина износи 179,5 м, висина над нормалним водостајем реке 15,40 м, а ширина моста 6,30 метара.Мост је грађен од камена, седре, односно бигра, који је довежен из Вишеградске бање. Изнад шестог стуба налазе се са обе стране проширења. На прилазној рампи леве обале налазе се три отвора завршена проломљеним луковима. На средини моста је изграђена софа која је предвиђена за одмор пролазника, а преко пута софе је уграђен камени портал.

На средини моста се некада налазила кућица са дрвеном капијом и мостовском стражом, па је због тога овај део моста назван капија. Овде се налазе и две плоче од белог мермера са стиховима песника Нихадија на арапском писму, који говоре о градитељу и години изградње.

Старији, горњи натпис је исписан 1571/1572. године:

„На Дрини у Босни саградио је величанствен мост

и разапео ред сводова на тој ријеци,

на тој води дубокој и хучној.

претходници његови не могаше ништа слично саградити,

по наређењу божијем учини то велики паша,

да би се његово име спомињало с поштовањем и благодарношћу

и сагради мост да му на свету нема равна … “

Запис из 1577. године каже следеће:

Преузвисени добротвор Мехмед-паша, који је тројици владара одано био велики везир, учини највећу дивну задужбину, нека му је Бог у добро упише . У чистој накани сагради својим милосним погледом голем мост преко реке Дрине.Израда му је била тако лепа, да онај ко га види, мисли да је једно зрно бисера у води, а небески свод да му је шкољка !.

У свом Вијековна постојању мост је претрпео много недаћа. Прво забележено оштећење моста било је рушење 1 свода у средњем веку. Мост је доживео једну поправку 1873. године, а 1896. године велика поплава је уништила већи део Вишеграда, али је ћуприја остала скоро неоштећена, иако је Дрина достигла рекордних 14,6 м дубине. Једино је страдала камена ограда моста. Године 1914. су срушена два стуба и сводови који се на њих ослањају, а 1943.године су минирањем страдала четири стуба са околним сводовима. У периоду између два светска рата мост је привремено био оспособљен за саобраћај уз помоћ металне конструкције. Детаљна реконструкција моста извршена је у периоду од 1949. до 1952. године. Мост је један од најзначајнијих националних споменика Босне и Херцеговине, ау јуну 2007. године уписан је у УНЕСЦО листу светске културне баштине.

Висеград24