Родољуб Чолаковић, политички комесар Главног штаба НОП одреда Босне и Херцеговине, записао је своја сјећања из Другог свјетског рата и објавио их у књизи „Записи из ослободилачког рата“ (пет књига) — 1946-55. година. У „Записима“ II, између осталог, доноси податак о сусрету и разговору са припадницима једног четничког одреда након ослобођења Кнежине код Сокоца (источна Босна). Кнежину су зајендичким снагама ослободили четници и партизани који су у то вројеме сарађивали у устанку. Чолаковић је овако описао тај сусрет и разговор:
„Четници су се искупили око нас. То су били млади и кршни момци с Планине, добро обучени – готово сваки имао је војнички југословенски шињел и цокуле. Један међу њима, омален, плећат, плав, носио је на шубари велику петокраку звијезду.
-Зашто ти носиш петокраку кад си четник? упитах га зачуђено.
-Нисам ја четник, но партизан, рече он гледајући ми право у очи.
-Па добро кад си партизан што ниси у партизанском одреду?
-Нас је мало око Хан Пијеска, па нисмо шћели да се одвајамо од својих сељака. Рачунам, непријатељ је један, можемо и ми бити заједно, рече он.
-Како се зовеш, друже?
-Светозар Косорић из Кусача код Хан Пијеска.“
Овај случај, као и претходни који смо донијели у тексту „РОДОЉУБ ЧОЛАКОВИЋ: Партизани са кокардама на глави“, говори колико су српски устаници у почетку били јединствени, без великих идеолошких подјела. Они су настојали само да заштите своја села од хрватских и муслиманских војних формација које су чиниле страшне злочине над Србима, и да ослободе своју земљу. Тек касније ће идеолошке подјеле да закрве четнике и партизане.
ПРИРЕДИЛА: Редакција
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.