Село Косаче је смјештено на узвишењу, изнад лијеве обале ријеке Осанице, лијеве притоке Дрине. Стећци су раније били груписани у четири групе. Прве двије групе су ситуиране на праисторијским тумулима поред индивидуалних стамбених кућа, а друге двије на локалитету Крижевац (Ледине), уз сувремено муслиманско гробље.
Област Дрина (Горње Подриње) спомиње се код попа Дукљанина крајем 13. стољећа. Од тог времена може се пратити њезин изузетан значај, било да се налази у саставу рашке или босанске државе. Године 1373. ова је област припала Босни, када је Твртко I., у споразуму са кнезом Лазаром, савладао и подијелио посједе жупана Николе Алтомановића.
Горажде је било познато средњовјековно трговиште у власти обитељи Хранића-Косача. У писаним изворима први пут се спомиње 1376. године. Област Дрина обухватала је жупе: Бистрицу, Говзу, Осаницу, Горажде, Прибуд и Пиву. Жупи Осаница припадало је и село Косаче, у којем неки научници траже постојбину ове моћне феудалне обитељи. Успон обитељи Косача започео је још за вријеме Влатка Вуковића, војсковође краља Твртка, а наставља се са његовим насљедником Сандаљем Хранићем (1392.-1435.). Област Сандаља Хранића се простирала од ушћа ријеке Неретве до Лима и од долине Раме до Котора. Боравио је на своме двору Самобору код Горажда, на десној обали Дрине. Након његове смрти 1435. године, власт преузима Стефан-Вукчић Косача, који од 1437. године независно господари овим крајевима до своје смрти 1466. године. Године 1448. добио је титулу „херзог“ – херцег од Светога Саве, по чему је касније читава област, укључујући и Хум и Приморје, добила назив Херцеговина. Године 1454. херцег Стефан је подигао православну цркву у Сопотници, посвећену св. Ђорђу.
Некропола је ситуирана на косини која се пружа у смјеру сјевер-југ. Подијељена је у четири групе, са укупно двадесет и шест стећака. У првој групи сачуван је само један сандук, без украса, смјештен у дворишту индивидуалне стамбене куће. Друга група, коју чие четири стећка, удаљена је 40 м јужно од прве. Један стећак је утонуо, без украса, а три су покривена вегетацијом. Оријентисани су у смјеру запад – исток. У другој скупини се својим обликом истиче један сандук. На горњим ивицама вертикалних страна је мање задебљање које подсјећа на поклопац. На једној бочној страни су два скошења, на другој једно. Чеоне стране су такође благо скошене. Стећци су просјечних димензија, окрњени и оштећени и дјеломично утонули у земљу.
Обе групе се налазе на заравњеним праисторијским тумулима.
Трећа група, коју чини шест стећака, је од друге удаљена 80 м. Оријентисани су у смјеру запад – исток. Украшен је један сандук димензија 210 џ 87 цм, који на горњој плохи има пластичан двоструки крст чија је укупна дужина 85 цм, а ширина 55 цм. Кракови крста се проширују према крајевима.
10 м југозападно од треће групе смјештена је четврта група коју чини петнаест стећака. Оријентисани су у смјеру сјеверозапад-југоисток. По облику се дијеле на једанаест сандука и четири плоче. Украшен је један стећак димензија 163 џ 70 џ 15 цм, на сјеверном рубу групе. На горњој хоризонталној плохи има изведен пластичан мотив. Мотив је сличан двоструком крсту, али се на западном крају истиче заобљена глава, заобљена рамена и опуштене руке. На самом крају се струк рачва, те фигура подсјећа на антропоморфни крст.
Око 15 м југоисточно од некрополе Ш. Бешлагић је затекао остатке неке мале грађевине, вјероватно гробне капеле. Простор треће и четврте групе је зарастао у храстову шуму. Благо се спушта према југу, а нагло према западу.
ИЗВОР: Комисија/Повјеренство за очување националних споменика БиХ, Предсједавајућа комисије Љиљана Шево, објављено у Службеном гласнику БиХ, број 90/06.
ПРИРЕДИО: Угљеша Скоко из Чајнича
Остале фотографије на адреси: http://www.plemenito.com/sr/selo-kosace-kod-gorazda-/o203
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.