Сјећање Меше Селимовића на један догађај у Братунцу са муслиманским партизанским батаљоном:
Муслимански батаљон, у саставу нашег одреда, био нам је од мале фајде, у борбу нису хтјели, дисциплину нису вољели, и углавном су радили шта су хтјели. Питао сам повјереника ОЗНЕ III корпуса, шта да радим с њима.
- Ништа – рекао је Бранко. – Овако су бар мирни, а с њима и остало становништво.
Зар је то мало?
Међутим, ја сам био осуђен да се непрестано изненађујем. За команданта одреда Корпус је поставио правог бега, феудалца, власника чифлука и кметова. У једној од кућа, високо у брду, под планином, чувале су га по ноћи наоружане слуге-сељаци, а у кући је, осим служавки и остале послуге, била и школована гувернанта за двоје дјеце. Схватио сам тај фантастичан потез штаба Корпуса, кад сам сазнао да је бег први човјек међу муслиманима, бивши југословенски сенатор и врло наклоњен Србима. Ускоро се, међутим, десило нешто сасвим неочекивано: мајор Бранко Јовић, који је све на свијету знао, а често је долазио у Братунац, упита ме једном:
- Гдје ти је командант?
- У штаби одреда ријетко кад.
- Спреми ми два коња и два добра војника.
- Зашто?
- Видјећемо!
Ускоро је један коњаник у фесу пожурио низ пут поред Дрине. Наша два коњаника су га стигла и одузела му писмо које је носио четницима на дрински навоз. У писму је бег поручивао да четници, што прије, док је Дрина плитка, прегазе воду и ликвидирају ову шаку партизана у Братунцу, које брани само вод од осамнаест партизана. Муслимански батаљон се неће мјешати, а Омладински батаљон је у акцији према Зворнику.
Како је Бранко Јовић сазнао за бегове намјере? Он каже да је посумњао чим га је видио кроз прозор кафане како пише неко писмо, а пред кафаном чека оседлан коњ и бегов момак. Ја, међутим, мислим да му је неко дошапнуо. Али, било како било, бег је одведен у штаб Корпуса, гдје је сједио неколико мјесеци, као нека врста затвореника коме се указује све поштовање. Послије је, не знам како, постао и члан ЗАВНО БиХ-а! Суђено му је послије рата као једном од вођа младомуслиманске организације и мислим да је стријељан.
ИЗВОР: Meša Selimović, Sjećanja memoarska proza, Beograd 1990.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.