СК Славија је у Сарајеву између два свјетска рата био далеко више од спорта. Ово спортско друштво је окупљало заљубљенике у разне спортске дисциплине. Захваљујући обнављању рада славног спортског клуба, али и резултатима постигнутим 30 – тих година, највише се зна о фудбалском клубу. Али Славија је имала секције и у другим спортским дисциплинама: хазена, лака атлетика, скијање, коњички спорт, бокс, пливање, тенис…
У Календару СПКД Просвјета из 01.01.1928. налазимо траг о помагању планинарства:
Спортски Клуб Славија такођер и са своје стране помаже планинарство и његов развој. Славији припада част да је прва после ослобођења направила планинарску кућу на Мртвању у Бјелашници планини.
Даља потрага о градњи ове планинарске колибе, о којој не знају ни највеће заљубљеници у планинарство, доводи до бројева “Југословенског спорта” (“Службено гласило сарајевског ногометног подсавеза”) из 1923. Тамо налазимо сљедеће приче:
Управо зимска природа има у изобиљу најразнијих момената, који служе тој сврси, а понајвише природе високих планина у зимско доба има толико чари и лепих особина, који се могу мерити са чарима лета, које у шта више здравствену погледу надмашују све што је икада природа дала човеку. Пре свега ниска температура, која тако благотворно утиче на циркулацију крви, затим зимско планинско сунце чије су хемиске зраке много обилније и јаче од љетњег сунца: па онда чистина и сухоћа ваздуха у коме нема ни прашине, ни магле, ни облака, а у вези са тим бистро и чисто- плаво небо и далеки видици, који заморе свакога ко зими дође у планинске висине. Услед тих особина има зимска клима своје посебне одлике: она освјежује човјека и јача тјело: диже апетит снажи мускуле, јача циркулацију крви и дјелује благотворно на рад плућа: чврсне кожу и јача нерве: оживљава енергију и ствара добро раположење, а лицу даје свјежину и здраву зимским сунцем опаљену боју. Но благотворно дјеловање зимске климе постиже своју кулминацију и у зимском особито ски спорту, који једнако развија све душевне и телесне силе и пружа највиша задовољства, које даје само уживање у чистој и белој планинској природи. У наш зимски спорт још веома млад: као прољетни цвет који је никао под снегом, али не може још да пробије нажну кору и да му живот и снага изађу на светлост сунчаног дана. Снежна кора је наша друштвена средина она не види у зимској природи никаквих лепота: снежна кора је за њу мртвачки покров који доноси смрт свему ономе што је на овом свету снажно, лепо и живо. За њу је зима веома ужасна, без и једног светлог момента, време када сва природа мре и кочи се од студени а људи се повлаче у собе као у гробове. Сви ти моменти ти штетно делују на мишљење и осецаће наше средине, тако да она са зебњом у души испраћа јесен и дочекује први снег. Од првог снега па до пролетног сунца нико не иде напоље осим кад мора, иначе се зима проведе у соби између четри зида.
Ми хоћемо да кидамо са тим схватањима и кад смо се одлучили да градимо „Славијину колибу“ на Мртвањима имали смо на уму највише зимски ски спорт. Тај је спорт до сада био искључиво добро нас неколицине, а ми хоћемо да га учинимо популарним, да га учинимо заједничким добром свих нас. Ми хоћемо да што више њих извучемо из малих задимљених соба, из радионица и канцеларија пуних задаха од испареног људског зноја и да их барем једанпут одмаглимо у слободну природу са скијама преко брегова и долина у висине Бјелашнице, која нам је тако близу а тако лепа да би нам на њој могли завидети сами Швицарци. Ми хоћемо да зимски спорт постане опће добро свију нас а колиба Славије у Мртвањима коју сретно довршавамо да привуче себи и старо и младо и богато и сиромашно и мушко и женско и јако и нејако.
ма их који ће се нашој намјери насмијати, али за такве није колиба ни грађена ни овај чланак написан. Ми таквим људима радо препуштамо карташке столове у задимљеним каванама ( јер би нам собом могли доњети у нашу колибоу само карте, чокаље, досаду и слично) а свима онима који целу недељу раде озбиљно и напорно и који нужно требају одмора и опоравка на тело и мозак довикујемо „напоље у слободну природу наше Бјелашнице, чија вас белина и свежина уздише до ретке среће, душевног мира који је свим нама толико потребан“. Колиба Славије на Мртвањима онемогућује услед своје брзине (два сата од железничке станице) свима без разлике најслабијим и најјачим, мушким и женским па и онима који имају само недељом слободно да се са успехом и системом одају тако корисном зимском спорту.
У тој нади и жељи присуствовасмо изградњи планинске куће на Мртвањима те смо весели да ћемо је још овога мјесеца моћи предати свима пријатељима природе и спорта на употребу и уживање.
Зима око Сарајева за скијаше није угодна. Данас падне снег, сутра се топи на пола, а прекосутра већ је тврд и залеђен. Никад снег није био угодан. Ситуација на Требевићу је већ боља. Али површина на висини је премалена. Брда на северној трани не носе дуго снега подесног за скијање. Једини плато Бјелашнице задовољава. Потешкоћа је била до сада само наћи угодан пут за силажење на скијама. Овај преко Велико Поља не одговара ради прекратке пруге за вожњу. Пут преко Рамен Греба је, особито од Бора низбрдо, престрм. Једина рута која је веома згодна за скијање са платоа Бјелашнице је она под Градином у долини Крупе. Сва ова посматрања и разлози довели су пријатеље планинарства и зимског спорта у Спорт Клуб Славији до закључка да би било врло потребно да се у близини Мртвања, где се је и раније налазила једна ловачка колиба, сагради једна солидна кућица, гдје би се могло добро и угодно преноћити, јело приправити и од невремена заклонити. И збиља, градња колибе је у пуном јеку. Ова кућица биће и за зиму подесна, јер тада многи скијаши желе у планину. Не само да не смемо данас из вида пустити овај млади спорт, него морамо свим силама настојати да и у наше младежи, која трује по сарајевским задимљеним каванама, пробудимо што већу љубав према овом здравом и лепом спорту. Од станице Пазарића па до ове колибе има три сата хода. Код ове кућице моћи ће туриста у суботу после подне отићи возом у Пазарић, а још исте вечери, лако се попети до колибе на Мртвањима јер је пут врло добро маркиран.
У недељу је прослављено свечано отварање Славијине турситичке куће „под Градином“ на Мртвањима. Читаво пре подне стизале су мале групице туриста чланова „Друштва Планинара за БиХ“. „Комоса, Пријатеља Природе и Романије и бројни чланови С.К Славије. У 12 сати председник Славије г. Кабило отворио је свечаност, поздравио све присутне делегате и предао кључеве куће прочетнику Славијине туристичке секције г. инг. Вантуру, који са много ентузијазма усхићено говори:
Било нас је осморица из Славијиног друштва, који смо на озмаку прошле зиме дошли са скијама на Мртвањеске висине. Оне су још спавале под дубоким снегом. А топло сунце играло се у хиљаду зрака и боја на површини. Овај дан је ветар „похађао друге планине. Унаоколо све мирно, саме вијугасте линије. Спустисмо се са Каменог Гребена до пријашње ловачке куће. Ту нам се отоври рајски свет скијаша. Скији су тражили низине, као да би их вукла каква виша сила. На другој страни пењали смо се опет на висину Хранисаве. Далеко су гледале наше очи у дубоко плавенило неба, до снежних глава планинских суседа у дубину човечијих станова.
А ми слободни, лаки како нас је бог створио… Нисмо знали до онда да и ми имадемо овако скијалиште Елдорадо. Јурили смо низбрдо сад на лево сад на десно, онда усклик од радости или знак неугодног салтомортале-а.
У исти дан створила се је у нас замисао да освојимо стално овај свет за скије. Градили смо у мислима колибицу, уредили скијашки промет те мислили на лепе зимске вечери уз певање и забаву у колиби.
То није само сан. Ево имамо кућицу, имамо младе људе, који ће са песмом ублажити уморност, имамо младе спорташе, који ће ове зиме заволети скије онако што се воли своја љубовца.
Ова кућа нека буде кућа мира и весеља. Желим да се ту никад не чују отровне речи ситне, дневне политике. Свакоме нека буде ту слобода. Нека су здраво они, који ће знати срца учинити бистрим.
Овим чином предајем ову кућицу свима вама спорташима на употребу. Настојте, да вам остане драга. Желим, да се у њој састају људи са правом љубави за наше планине.
Хвала свима гостима, који су дошли на ову свечаност С.К. Славије, хвала вам свима који сте доприњели у труду и средствима за градњу ове кућице!
Нека се и нашим планинама развија здрав скијашки спорт, то желим из свога срца.
Слобода на планинама, слобода у нашим срцима.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.