Максим Баћовић и Петар Карађорђевић око 1870.
Војводска породица Баћовића потиче негде из Босне. Половином 17. века, њихов предак, Петар Ћоро је дошао у Бањане и настанио се у Кленку, а убрзо га је травнички везир поставио за кнеза. Касније су се Баћовићи (од Петровог сина Баћа) истакли као народни јунаци и српске војводе. Поготово је знаменит био Баћов син Васиљ који је са својом четом од око 20 момака хајдуковао на Турке по Херцеговини. Погинуо је на Грахову од Турака (1836). Његов син, Јован је, такође, погинуо од Турака на Никшићким Рудинама, 27. маја 1862. Бањани су, иначе, редовно прилазили Црногорцима са по 500 пушака у помоћ.
Тада Бањани за свог војводу изабраше Максима Јовановог. Максим је рођен у Кленку, 1848. године и имао је тек 14 година када су га „из поштовања према кући и ради заслуга славнога му оца“, прогласили војводом бањанским и тако постао један од најмлађих старохерцеговачких војвода. Школовао се у манастиру Косијерово, на десној обали Требишњице. Једно време је служио као писар своме стрицу, Сими Баћовићу. Већ од 1873. године, ратује са Турцима заједно са Стеваном Зимоњићем.
Учешћа је узео и у Невесињској пушци, где је ратовао са Пеком Павловићем, те се истакао у многим биткама: на Моску код Требиња, Главском долу, Поповом пољу, Муратовици, Бијељинама, Корићком граду, Гацку… „Њихова се војска може назвати летућом.“ „Пеко јој је бодро око орлово, а Максим јој душа, она искрица божанствена, која распаљиваше на јуначка, на велика дјела овог великог покрета српског – да, српског, јер што је живо, полећало је да свети Косово, а мртви се не броје.“ Погинуо је млад са 27 година, између Радован Ждријела и Глуве Смокве (1876), „тек од пете ране пануо и одма за навјек уснуо.“ О овоме постоји и народна песма:
„Ту погибе Максим војевода,
Коме равна у свој земљи нема,
Славиће се његово јунаштво
Док се буде уз гусле пјевало.“
„Србадија“ је, у оквиру некролога, детаљно описала пренос његовог тела од Дубровника до Грахова. Посмртна поворка која га је носила, кренула је из Дубровника у којем му је тело пренето после погибије, преко Конавала, Суторине, Херцег-Новог и Рисна. Војводи Максиму је успут одавана велика почаст од народа. У Херцег-Новом „кад се просуо глас да по варошици (…) да рођаци Максимови мртво тијело му преко Боке у Бањане носе, насјвечаниј облик на се узимље, трговине се затварају, мало и велико на сусрет му излази, а на лицу свакоме видиш свечану озбиљност и тугу.“ У цркви Светог Спаса, Христифор Лубардић, топаљски прота, му је очитао опело, а у част војводе Максима, звонила су звона манастира Савина:
„Са те лавре бокешко-ерцеговачке, разлијежу се звона милогласна по чаробном заливу которском, е би реко да сву Боку позивљу на окуп тужни, е би реко, да оћу да се до Бога чују. А калуђери Савински тихо чате преко тихог залива за покој велике душе Максимове. Савина се лијепо одужила.“
И не само у Херцег-Новом, и у Рисну је било исто:
„Са брежуљака, што осипљу обале которског залива, одзиваху се звона са бијелијех цркава, јеку гласовитијех звона савинскијех и разлијегаху се по странама и висовима, и што се о заливу огледају све докле су звона манастира Бање и са Рисањскијех цркава предусрели свечани спровод. У саборној цркви рисанској двадесет свештеника поју свечане задушнице новоме јунаку српскоме, па му Ришњани брацки предају Кривошијанима драгоцјено тјело, а Кривошијани Граовљанима.“
Првобитно је био сахрањен у Грахову: „И сад већ почива у земљи која га је родила, а за коју је сам себе жртвовао. Почивај ту слатко, нави наш поносе, који си до небеса узнио ствар српску, лака ти земљица, слава ти!.“ Године 1970. његови остаци су пренети у родно место.
„И небо је и земља учествовала у спроводу Максимову – то су били тренутци за српска пјесничка срца неоцјењиви.“
ПРИРЕДИО: Немања Цвитковац
ИЗВОР: Марко Вујачић, „Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци“, књ. 1, НИО Побједа, Титоград, 1990, 318-330; „Србадија – илустрован лист за забаву и поуку“, 16. фебруар 1876. св. 2, стр. 27.:http://ubsm.bg.ac.rs/cirilica/dokument/1127/srbadija-ilustrovan-list-za-zabavu-i-pouku
ИЗВОР ЗА ФОТОГРАФИЈУ: https://sr.wikipedia.org
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.