О српским средњовијековним заставама остало је мало сачуваног материјала. Пар сачуваних стегова у Хиландару, неколико карти из Мајорканске картографске школе, те пар списа из Дубровника који свједоче о изгледу првих српских застава. Остатак информација углавном  црпимо са грбова српске властеле. Но описи стегова налазе се и у епским пјесмама те у народним предањима. Такав је случај са српским крсташем у десници Бошка Југовића и Стефана Мусића. Код Мусића стег је са 12 крстова и иконом светог Јована, док Бошко носи крсташ са златном јабуком из које се шире крстови.

За разлику од епских пјесама предања памте нешто јасније слике српских застава средњег вијека. Тако је званична застава Црне Горе из времена владика, крсташ донешен са Косова. На стегу је црвени крст на бијелом платну, а оно је уоквирено црвеном бродуром. Од застава са Косова предања памте и стег кнежевог војводе Павла Орловића. За разлику од других предања, прича о застави Павла Орловића има извјесну историјску подлогу оличену у стварној застави тајанственог поријекла, приписане Павлу Орловићу.

Херцеговачко сјећање казује, да се после Косовске битке рањени Павле са породицом доселио у Чарађе крај Гацка. По предању како православног тако и муслиманског становништва са Косова је донесен и његов стег. Чувао се у братствима која су држала поријекло од Орловића, да би га касније отели локални муслимани који су га износили и развијали при обиљежавању значајних празника. Ова информација нам открива важност заставе Павла Орловића, јер су је и муслимани толико поштовали да су је износили на обиљежавању важних свечаности; из чега можемо закључити да је застава свакако припадала важној личности, у супротном би завршила као и сва друга неподобна знамења. Како православци тако и муслимани држе да је стег припадао Павлу Орловићу. Данашња историографија не располаже озбиљнијим изворима који би потврдили постојање Павла Орловића као историјске личности, па га стога често третирају као легенду. Но ако знамо да је Павле поменут у епским пјесмама заједно са потврђеним историјским личностима можемо наслутити да је то био и он. Да додамо, да се у тајанственом Герасимовом љетопису из 1389. године(којег је од руку заборава спасао Милић од Мачве, узевши свједочанство Љ. Фемића), налазило записано име Орловића Павла; у  њему је он је наведен као стегоноша Вука Руговца, те да је рањен на Голешу у сукобу са турском претходницом. Када све ове информације узмемо у обзир, односно, епске пјесме, Герасимов љетопис, стег са његовим именом, те  однос муслиманског становништва према њему; можемо претпоставити да је и Павле Орловић био стварна историјска личност.

Након бурних догађаја стег је од муслимана преотео Спасоје Дамјанац и у његовој се породици чувао све до Другог свијетског рата када је изгорио са кућом Дамјанаца. Срећом сачувани су драгоцјени описи заставе од стране свједока који су имали прилику видјети и чувати стег, те и оних који су заставу видјели на многобројним народним скуповима на којима се застава вијорила.

Она је ношена на копљу са бодежом на коме је била златна јабука тешка између килограм ипо и два, а испод ње се налазио натпис на старом српском, да стег припада Павлу Орловићу. Од врха копља пружале су се до ниже заставе двије свилено-златне кићанке. Сама застава дугачка је нешто више од два метра, а висока око метар. Свилено платно подијељено је на три хоризонтална поља, плава поља налазе се на врху и дну, док је бијело у средини.  У бијелом пољу представљена је рука са подлактицом.

Мотиви људске анатомије као што су рука и шака у хералдици су везани за војну службу те су често приказани у оклопу. Но у овом случају опис не саопштава да је рука у оклопу, што свакако не умањује њену војничку симболику, поготово када знамо коме је припадала. На крајевима заставе биле су везене кићанке од златног и свиленог конца.

Нажалост застава није сачувана али су њени описи сачувани, па би се на основу њих могла ваљано реконструисати. Но проблем лежи у недовољној заинтересованости стручне јавности за српске средњовијековне заставе, што за последицу има гурање у заборав и брисање трага о оно мало свједочанстава о њима. Таква је однос и према овом стегу, а на свима нама је да то промијенимо.

реконструкција заставе Павла Орловића

Извори

Ацовић, Д. М. (2008). Хералдика и Срби. Београд: Завод за уџбенике.

Дамјанац, Д. (n.d.). Барјак Павла Орловића. Retrieved јун 25, 2017, from Дамјанци: http://www.damjanci.com/barjak_pavla_orlovica.php

Костић, Л. М. (1960). О заставама код Срба: историјски приказ. Минхен: Пишчево.

Мачве, М. о. (1989). Косовски бој у Герасимовом летопису. Београд: Слобода.