Услед недостатка примарних извора српска вексилологја у потрази за одговорима
средњовјековних застава ослања се на илирске грбовнике који су често једини извор
информација. Како за извјесни број грбова не постоје потврде у виду печата или сачуваних
описа, њихова вјеродостојност подлаже лупи. Једна од мистерија је и грб властеле Војиновића за
који нема потврде аутентичности у виду печата и списа, већ се изглед њиховг грб сазнаје из
илирских грбовника.
Но како је ријеч о најистакнутијим велможама царства, ријеч о њиховом грбу и застави
подстиче доста питања на која би требало дати ваљан одговор. Како стег грбоносца често
проистиче из малог грба, стандарта (standard, estendard), на први поглед рјешење заставе
Војиновића се намеће; али како овај мистични грб у својој челенци има низ застава, чини се да је
одговор на питање тешко дати. Посебно ако се узме у обзир централна застава која је
правоугаоног облика, те која је за разлику од других истакнута на мачу. У челенци се налази укупно
седам застава. Прве три са хералдичке десне стране могу се разазнати и као стегови: Косача,
Дубровника, Угарске. Док су остале упитне изузев последње која је засигурно застава Босне.
Како је централна застава на мачу и средишњој позицији, може се са великом сигурношћу
претпоставити да је то бојна застава Војиновића, гонфанон, а са њене лијеве и десне стране биле
би заставе побјеђених војски. Ово можемо поткрепити и историјским фактима, наиме Војиновићи
су успјешно ратовали са Угарском, Дубровником, Босном те на истоку са Романијом, чије су
вјероватно оне двије мистичне заставе у челенци велможа.
Изглед бојне заставе у грбовницима варира. Срећемо два типа приказа. Као примјере тих
варијација навешћемо Фојнички грбовник у коме је приказан црвени стег правоугаоног типа, а
мотиви су сребрени полумјесец и двије златне звијезде. У овом грбовнику средишња застава није
приказана на мачу. Док је у грбовнику Коренића-Неорића приказан црвени гонфанон на мачу са
сребреним полумјесецом и два златна љиљана.
Као вјеродостојнији извор узели би грбовник старијег датовања, а то је Грбовник
Коренића-Неорића из 1595. године.
Стег је црвене боје и у себи има мотив сребреног полумјесеца који у европској хералдици
најчешће представља Богородицу, а његова сребрена боја додатно алудирала на непорочност. У
застави Војиновића приказан је и мотив златног љиљана, што симболише Свету Тројицу; на
застави су два љиљана што даље асоцира на двије Христове природе. Док би друга верзија
гонфанона приказана у Фојничком и другим грбовницима са мотивима звијезде умјесто љиљана
продубила есхатолошку димензију.
Милан Радуловић
Текст је објављен у гласнику друштва српских грбоносаца „Милиш Обилић“ – „Оцило“ 12. број стр 28-29
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.