Српска општина Завидовићи (1992-1995)

Подели:

Српска општина Завидовићи је бивша општина Републике Српске, која се налазила у Озренској регији. Формирана је у прољеће 1992. године на територији бивше југословенске општине Завидовићи, а сачињавала су је српска насеља завидовићке општине, сконцентрисана око насеља Возућа. Формално је постојала до потписивања Дејтонског споразума.

Настанак опшптине

Према Закону о територијалној организацији и локалној самоуправи Републике Српске из 1994. године, једна од општина у Републици Српској је била и Општина Завидоцићи која је укључивала  насељена мјеста бивше југословенске општине Завидовићи.[1] Српска општина Завидовићи је формирана са циљем да у тешкој војно-политичкој ситуацији ор­ганизује што нормалнији живот.

Географија

Српска општина Завидовићи се налазила у сјеверном дијелу Републике Српске. Граничила се са општинама, Маглај и Лукавац у Републици Српкој. Српска општина Завидовићи је обухватала територију бивше југословенске општине Завидовићи, то јесте српска насељена мјеста бивше општине концентрисана око насеља Возућа.

Историја

На сједници одржаној на Стошници, половином фебруара­ формирано је Ратно предсједништво на челу са шумарским инжињером Стојком Благојевићем. У Извршни одбор су изабрани Цвијетин Божић, Чедо Божановић, Раденко Лукић, Ратко Кесић, Бранислав Макрић, Слободан Ње­гомировић и Рајко Достанић (секретар). Као предсједник СДС остао је и даље Младен Божић, просвјетни рад­ник. На слободном подручју успостављена је ефикасна извршна власт, формирана болница, двије амбуланте, породилиште, санитетска и стомато­лошка служба, Црвени крст, школа и предузеће „Криваја“.

Српски дио милиције завидовићке општине на челу са командиром Јевтом Благоје­вићем напушта до тада заједничко Министарство унутрашњих послова, и долази у Возућу међу свој народ, чиме се формира Центар јавне безбједнсти Српске општине Завидовићи.

Кроз основну школу, под руководством просвјетног доајена Боривоја Божића, за четири ратне године, школовано је 1.100 ђака. У истом периоду у стошком породилишту, рођено је преко стотину беба, а у поменутим амбулантама збринуто више стотина рањеника. Црвени крст на челу са предсједником дипломираним економистом Ранком Стакићем, и Ђоком Симићем, а уз асистенцију општинских структура, привремено је смјестио и прехранио више хиљада избјеглица прогнаних са подручја Зенице, Ка­кња, Жепча, Бановића, Олова и Вареша.

Извршни одбор је одржао преко сто сједница на којима је благовремено рје­шавао бројне горуће проблеме: исхрана домицилног и избјеглог становништ­ва, обезбјеђење сјетве, организовање здравствене заштите, школства, прево­ за ђака, успостављање покидане путне и електро-мреже, заштита приватне и друштвене имовине, довоз и дистрибуција донаторске и хуманитарне помоћи. Одржано је 25 сједница Скупштине Српске општине Завидовићи, на којима је основна тема била како опстати, бити свој на своме, и сачувати народ од пријетећег геноцида.[2]

Четврта озренска лака пјешадијска бригада је била пјешадијска јединица Војске Републике Српске у саставу Пвог крајишког корпуса. Бригада је била смјештена у насељу Возућа, а њена зона одговорности је била територија Српске општине Завидовићи.

Политичко уређење

Начелник општине је представљао и заступао општину и вршио извршну функцију у Србобрану. Општинску администрацију поред начелника, чинила је и скупштина општине. Инситуционални центар Српске општине Завидовићије било насеље Возућа, гдје су били смјештени сви општински органи.

Образовање

Према Одлуци о привременом броју и просторном распореду основних школа у Републици Српској из 1994. којом се утврђује број и просторни распоред основних школа као и број издвојених одјељења основних школа у Републици Српској, на територији Српска општине Завидовићи, егзистирала је Основна школа „4. јул” са сједиштем у Возући.[3] Одлуком о привременом броју, структури и просторном распореду средњих школа на територији Републике Српске из 1995. утврђено је да на теритрорији општине не егзистира ни једна средњошколска установа[4]

[1] Службени гласник Републике Српске 11/94

[2] Цвјетковић, Ненад (2012). Битка за Возућу. Добој. ISBN 978-99955-646-7-4.

[3] Службени гласник Републике Српске 31/94

[4] Службени гласник Републике Српске 05/95

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *