Благовјештански збор
Аутор: М.Ђ. Миличевић
Збор зборила господа хришћанска
Код бијеле цркве Грачанице
Немој, сине, говорити криво:
Ни по бабу, ни по стричевима,
Већ по правди Бога истинога,
Немој, сине, изгубити душе,
Боље ти је изгубити главу,
Него своју огр’јешити душу.
С. н. пј.
Сабор није само маса богомољаца, који су дошли да падну богу на молитву, да траже опроштаја гријесима и благодати својим радовима; нису то ни само они људи, који су са чисто животним потребама дошли на тај скуп, да продају што им је сувишно и да купе што им је потребно; нису ту ни тек безбрижна омладина, којој се игра и кад се једе и кад се спава; него је на сабору све оно, што живот животом чини. Ту видиш старца, који се приклања пред образима божјих угодника; видиш старицу, која цјелива икону и кити је босиљком; сусреташ оца, који по сабору мјерка за сина дјевојку; виђаш мајку, која разбира за дом и род оних, што јој се јављају за ћерку; среташ одиву, која тражи браћу и сестре из рода свога; сукобљаш зета, који се састаје с милосном тазбином својом; видиш попа, који је дошао да види и чује свечанију службу Божју; кнеза који том приликом хоће да се разговори са сусједним кнезовима о неким пословима свога села; зиђаш трговчића, калауза, бургијаша, који мотри, шта се јевтино може купити, шта ли скупо продати; удараш на слијепца, који гуслама буди наше старе ; на Цигане, који подмирују потребе мелодије срцу новога Србина, и на просјаке, који иштући за Бога подсјећају на Бога. Још уочи славе црквене и за висока сунца почиње народ цркви долазити. На колима, на коњима и пјешке врви свијет са свих страна; сваки се жури да нађе згодно мјесто, гдје да устави кола и да смјести своју породицу, гдје ли да спусти своју торбу сваки гледа, да је ближе својих сусједа и својих познаника. Они, који желе да ћаре на сабору, дошли су још раније, ухватили или закупили згодна мјеста и изградили на сошицама огњишта, да пеку каву и да готове јела. Неки је подигао себи и малко наслона од сунца или кише. Ту је сваки поређао своје суде с пићем, а од посуђа што је од потребе, да се гост може послужити. Ту је кава, шећер, слатко, ракија, и вино. Сјутрадан је служба у цркви. Послије службе сабор постаје живљи. Око небројених ватри окреће се разно пециво. Свуда се већ почиње точити пиво, а свуда се, куд год се окренеш, служи кава. Око подне или мало доцније настаје ручак. Ако који домаћин има код цркве нарочито саграђену, породичну, совру, он засједа са својима тамо, а који нема совре он бира хлад каквога дрвета и ту руча и одмара се. За вријеме ручка диже се у славу; тада пуцају прангије и звоне црквена звона. Пошто се преруча, старији сједе, пијуцкају и разговарају се; доцније, проходају мало и по сабору, а омладина трчи у коло, игра и весели се. Највећи сабори бивају о Тројицама, Преображењу, Великој и Малој Госпођи, а и о Спасову Дну, Благовијестима и Цвијетима. На те саборе врви народ не само из оближњих села, него често из веома далеких крајева, ако је само лијепо вријеме; обично се креће цијела породица, а код неких цркава сакупи по неколико хиљада душа на сабор; разумије се, да све што тамо иде, удара на се стајаће одијело, и што љепше може. Ови су сабори Србима, у некоме погледу, оно што старим Грцима бијаху Олимписке Игре; на њима не играју само кола, него се и надмеће снагом на разне начине. Једни, чувени рвачи, рву се; други се надбацују камена с рамена ; неки се надскакују или утркују, а бива и трке на коњима. Све ово надметање прати се најживљом радозналошћу од стране силних гледалаца, на собору окупљених. Но прије ослобођења од Турака, на саборима су се вршили и послови много озбиљније природе и већега значаја; послови, који су били од одсудног утицаја по будућност цијелога народа. У то вријеме сабори бјеху задобили велику политичку важност; на њима се отреситији народни људи састајаху у циљу разговора о општим народним стварима; тамо измјењиваху они међусобно мисли своје о стању, у коме се народ нахођаше, и о начину, како да се оно поправи. Не имајући своје народне државе, Србима бјеше још једино на овим саборима могућно, онако у великоме, потхрањивати жижак свијести о својој великој народној прошлости и гајити наду у бољу будућност.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.