Стари град Клобук код Требиња

Стари град Клобук се налази на коти 956,  на косом платоу Миротинских греда, 582 м изнад села Аранђелова и долине рјечице Сушице испод стрмих стијена – на југу, и села Клобук уз пут за Никшић-на сјеверу. Град је саграђен на великој природној тераси, око 500 м јужно од пута Требиње-Ластва-Вилуси-Никшић. До града се стиже са сјеверозапада, са поменутог пута за Никшић, шумским путем који су вјероватно градиле аустријске трупе. На том путу је неколико сувозидних препрека у виду зидова и артиљеријских гнијезда.

Прилаз тврђави у средњовјековном и османском периоду је био могућ једино са запада, са пута за Никшић, тј. са мање заравни која се зове Врмац. Са осталих страна су скоро окомите стијене које падају у провалију изнад рјечице Сушице.

Мала раносредњовјековна жупа Врм се протезала од лијеве обале Требишњице, на западу, до Илијина брда, на истоку. Заузимала је природну цјелину коју данас на сјеверној и источној страни омеђују границе са Црном Гором, на југу долина рјечице Сушице, а на западу Требишњица од ушћа Сушице на сјевер до границе са Црном Гором. Касније, незнано када, вјероватно се територија жупе проширила на југу јер су у њу ушли и Коријенићи.

Константин Порфирогенет у дјелу De administrando imperio тј. О управљању царством, половином X вијека наводи  у области Травуније  град „тò  Ормóς“ у жупи Врм. Крајем XIII вијекa у Барском родослову или тачније у Gesta regum Sclavorum, међу девет жупа у области Травуније наводи се жупа Врмо, изнад које се налази узвишење Клобук са градом (Ковачевић, 1967, 334). У истом извору се помиње Клобук за вријеме дукљанско-византијског сукоба 1042-1043. године (Ковачевић, 1963, 332-334, 389,404). Од краја XII вијека требињска област је у посједу Немањића (прије тога је била у посједу српских владара из Дукље и Рашке) до 1377. године када је дошла у састав босанске средњовјековне државе. У вријеме борби између Николе Алтомановића са кнезом Лазаром и баном Твртком 1373. године, Алтомановић се повлачио према Приморју рачунајући да ће наћи спас у Клобуку, али га племићи Зорке (Sorche) нису пустили у утврђење. До 1391. жупа Врм са градом Клобуком била је у посједу Санковића, а од 1395. до 1442. године у посједу Павловића. У рату  1438. године освојио је Стефан Вукчић Требиње и довео до затегнутих односа са Дубровчанима. У Дубровнику се очекивало да ће Стефан Косача бити у мају те године под Клобуком. (Ћирковић, 1964, 27). Радослав Павловић је вратио Требиње под своју власт 1439, али се у својим приморским посједима више није осјећао сигуран. Године 1441. понудио је  Дубровчанима продају Требиња, а они су уз то тражили и Клобук (Ћирковић, 1964, 44). У Дубровнику се већ 29.04.1441. јављају избјеглице из Врма које су се склониле пред навалом Косачине војске. Те године умире и Радослав Павловић. Уговором између војводе Стефана Вукчића и удовице Радослава Павловића и синова, 1442. године, остаци Павловићевих земаља, међу којима је био и град Клобук, дефинитивно су прешли под власт Косача. Према повељама  из 19.02.1444,1448. и 1454. године  Клобук је био у посједу Стефана Вукчића Косаче (Динић, 1978, 190-194, 203). Од 1442-1450 године при диоби конављанских децена и подјели планинског  залеђа избијају погранични спорови Дубровчана са херцегом Стефаном. Град Клобук се спомиње 02.02. 1445. и 18.08.1451. (Јиречек 1951, 117, наводи Летт.1451-1452, Летт. 1440-48). У том послу је учествовао неколико пута кнез Клобука са својим посланством (Ћирковић, 1964, 83, 108-118). Послије сукоба са Дубровником, а нарочито од 1454. године све више се у дубровачким списима јављају документи о разним  трговачким активностима људи из околине Требиња и околних мјеста, међу којима се спомиње и један становник из Врма 1459. и један из Клобука 1463. године (Ћирковић 1964, 144, нап.130). Значај града Клобука током XV вијека произилази из чињенице да је у њему, у име господара владао кнез, а уз њега и кастелан као војни заповједник (Ковачевић-Којић, 1978, 238, 246, 252).

Османлије су заузели Клобук у периоду између 1466 – 1477, тј. послије смрти херцега Стефана, до првог спомена нахије Врм или Клобук. У жупи Врм је 1472. забиљежен један џемат влаха. Нахија је припадала Херцеговачком санџаку. У Клобуку је 1477. године била стална посада. До 1485. Нахија Врм или Клобук припадала је кадилуку Дрина, затим Новском (са сједиштем у Херцег Новом) до 1532, када је припала Церничком кадилуку (Шабановић, 1982, 157-158, 167, 192).

Важност Клобука је порасла почетком XVIII вијека. Османлије су Карловачким миром 1699. године изгубили приморске градове Нови и Рисан. У новонасталој ситуацији Клобук је постао најистуренија тачка овог дијела османлијске територије према Венецији и Црној Гори. Тада је припадао кадилуку Нова Бекија. Поправка тврђаве је 1713. повјерена његовом капетану Мурату, који је затражио мајсторе (мештре од клачине и аргате) из Дубровника. Од 18.вијека губи се име Врм, а јавља се нови назив Корјенићи. Послије пада Рисна муслиманско становништво се населило у Корјениће, у непосредној близини Ластве. Клобучка капетанија је основана између 1699. и 1703. године. Од почетка XVIII вијека у тврђави Клобук је било сједиште капетана, диздара, ага, ћехаја (први сарадник, помоћник и заступник разних османских органа и функционера) и нефера (плаћени војници у тврђави). У разним актима из 1713, 1729, 1736. и 1737. године спомиње клобучки капетани Мурат Агбабић (доселио се по паду Рисна), Селим и Али-капетан 1754.и 1768, Сулејман 1785. и 1788, Арслан 1807. године. Сви колобучки капетани су били из породице Капетановића, која вуће поријекло од Агбабића, а диздари из породице Беговића, такође досељене по паду Рисна. Ћехаје су биле из породице Шаховића (Хасандедић, 1990, стр. 301).

Пожунским миром 1805. године, за вријеме наполеонских ратова добила је Француска Далмацију. Одмах идуће године су Французи ушли у Дубровник и настојали да окупирају и Боку Которску. У Боки су се Французи сукобили са Русима чија је морнарица већ била у том граду. Руси су придобили црногорског владику Петра I, а Французи су придобили на своју страну виђеније херцеговачке великаше. У тим међусобним борбама које су се водиле око Боке Которске и око Дубровника, непосредна околина овог потоњег,Требиње и Клобук били су стратешки важни за обје стране. Зато су Црногорци уз помоћ Руса настојали заузети град Клобук. Почетком јула 1807. године дошло је до сукоба двије зараћене стране око Клобука који су Црногорци и Руси хтјели заузети. Према француским изворима борбе око опкољеног Клобука су се водиле од 7. до 16. 07. 1807. године. Опсједнутим браниоцима дошли су у помоћ херцеговачки великаши с Али-агом Дедићем и француске трупе из Дубровника под командом генерала Лонеа и разбили опсаду (Х. Капиџић, 1940, 267).

У првој половини XIX вијека чести су били сукоби између херцеговачког везира Али-паше Ризванбеговића и Црногораца. Клобук је био 1858. године, послије граховске битке, опседнут трупама из Црне Горе. Османске власти су 1866. године дале саградити караулу Азизију (Хасандедић, 1990, 301). Од тада па до 1878. године у Клобуку је био мањи одред редовне османске војске, која се повукла уочи аустроугарске окупације. У Клобук су ушли Корјенићи и пружили посљедњи отпор аустријским трупама у септембру 1878. године. Аустријска војска је од 10. до 20. 09. 1878. гађала клобучки град и потпуно га разорила. Значај Клобука је био и у томе што је то била погранична тврђава чије су трупе спречавале шверц робе у оба правца на релацији приморје-Херцеговина-Босна. (Крешевљаковић 1954, 18-19; исти, 1991, 200-204).

http://www.plemenito.com/sr/stari-grad-klobuk-kod-trebinja-/o186