Стево и Јованка Остојић

Остојићи су били родом из Бањалуке. Њихов родоначелник био је Ристо Остојић, школски надзорник у Бањалуци у турско вријеме. Имао је дјецу: Стеву, Косту, Софу, удату за Тодора Ђерића и Јованку, удату за Тешу Бјегојевића.

Стево Остојић (1860–1922) био је велики добротвор српског народа и задужбинар. Рођен у Босанском Броду гдје је завршио Основну школу и трговину. Године 1884, отворио је радњу у Прњавору и као вриједан и слободан трговац стекао је вриједно имање. Био је један од најугледнијих грађана и учествовао је у свим покретима српског народа у Босни и Херцеговини као представник свога мјеста. Ожењен је био Јованком Илић (1862–1930), унуком архимандрита Мелентија Опачића.

Косто Остојић је био ожењен Митром Јове Бајића и имали су синове Лазара и Ристу.

Комплетну ограду око црквеног дворишта придарила је 1930. године Јованка Остојић. Ограда је комбинација бетона и кованог жељеза. Ктиторска спомен-плоча стоји поред улазне капије са сјеверне стране.

Стево и Јованка Остојић су легатом оставили „Просвети“ двије велике и једну приземну кућу велике вриједности, на мјесту гдје се данас налази бивша робна кућа „Прима“. Тиме је основан легат код „Просвете“, који ће носити име: „Завештај Стеве и Јованке Остојић из Прњавора“.[1]

„Да је „Просвета“ продрла и у шире слојеве наше, да „Просвету“ разумију, осећају и сваћају људи без великих школа, доказ је тај што овакви људи при задњим својим часовима завештавају Просвети велики део свога имања, као што су пок. Стево Остојић и супруга му Јованка из Прњавора.

Стево Остојић, трговац и поседник у Прњавору умро је 1922, а његова жена Јованка 6. септембра 1930. Они су још пре рата поклонили Просвети три куће у Прњавору на најглавнијем месту. Тиме су ови добри људи показали на који се начин служи народу своме. Поштено су зарађивали целог свог живота. И у исто време своју зараду враћају своме народу. Тиме су за сва времена овековечили своја имена у аналима Просвете. Смрћу Јованке Остојић Просвета је постала неограничени господар поклоњених кућа, од чијих ће се прихода трошити на друштвене циљеве.

Но овај узорити супружански пар није мислио само на Просвету: у духу жеља и осећаја пок. Стеве Остојића, а по својој сопственој иницијативи пок. Јованка се сетила, и других наших културних потреба. Тако је 1929. године створила задужбину са иметком од 425.000 динара и предала је српско-православној црквеној општини у Прњавору да њом управља. Кад приходи ове главнице нарасту на 600.000 динара трошиће се искључиво на сиромашне и честите младиће из среза прњаворског, који ће на страни изучавати трговину или напредније занате. Самој црквеној општини у Прњавору поклонила је 100.000 динара да се подигне ограда око црквене порте, Колу Српских сестара 5.000 динара и Соколу 1.000 динара.

Нараштај за који су наши покојници живели и радили знаће, надајмо се, ценити племенитост и дарежљивост ових ретких родољуба, чијим се сенама „Просвета“ са највећим пијететом клања.

Нека је вечан помен пок. Стеви и Јованки Остојић.“[2]

[1] Календар СПКД „Просвета“ за 1923. годину.

[2] Календар СПКД „Просвета“ за 1931. годину.

Извор: Бојан Милијашевић, Парохија прњаворска и њено окружење у времену и простору, Прњавор, 2018.