Специјална бригада полиције РС, МУП Сарајево,1992. године. (Извор:https://www.facebook.com/pg/VojskaRepublikeSrpska/photos/?tab=album&album_id=2073081562704869)
У циљу избјегавања оружаних сукоба српска страна је по основама Кутиљеровог плана предложила подјелу МУП-а. Виђење једног учесника ових догађаја доноси нам атмосферу неизвјесности времена преласка из још бар привидног стања мира у ратне догађаје. „У сриједу, 01.04.1992, на иницијативу Кијац Драгана, коју је прихватио Алиспахић Бакир, одржан је састанак супростављених страна којим је руководио новоименовани начелник ЦСБ, на којем је презентован Службени гласник Републике српског народа БиХ са Законом о унутрашњим пословима и на основу и на основу њега подјели МУП-а по територијалном принципу и потреби реализације истог и у СЈБ на подручју града, те неопходности да се избјегну оружани ексцеси. Исто се поступало и у општинама с претежно хрватским становништвом с тим да ХДЗ формира свој МУП у Неуму или Мостару. Алиспахић Бакир је, вјероватно свим тим изненађен, пристао на ту идеју Кијац Драгана, па је одлучено да се формирају три мјешовите екипе, које ће обићи све СЈБ у граду и објаснити начелницима и командирима даљи начин рада. Три екипе сачињавали смо Алиспахић Бакир, Драшковић Славко, Бећкановић Златко, Кијац Драган, Леутар Јозо, Пањета Авдо, и ја (Неђо Влашки-додао аутор), те смо по томе поступили сутрадан. Нас два, послије Новог Сарајева и Новог Града, обишли смо СЈБ Илиџа и послије излагања Кијац Драгана, чинило се да у милицији неће доћи до раскола и међусобних обрачуна. Основни радни задаци по том плану требало је да се извршавају као и до сад, а једини захтјев СДС-а односио се на ангажовање резервног састава милиције“.
Четвртог априла 1992. године, подјеле које су претходиле ратним дешавањима унутар Министарства унутрашњих послова довеле су и до стварања Српске специјалне јединице милиције, тј њеног одвајања, која је након дефинитивног разлаза са муслиманско-хрватском структуром окупљена у Раковици код Сарајева. „Ту је извршена прва прозивка, на којој је констатовано да су у строју сви српски специјалци. Одређена је нова организација јединице, а сутрадан 05.04.1992. године, по наређењу замјеника министра, Момчила Мандића, Јединица је кренула на свој први задатак – смјештај Јединице у нову базу у Школу унутрашњих послова МУП-а на Врацама, на подручју општине Ново Сарајево“[1] Већина извора са српске стране о овом догађају позива се и на чињеницу о „ ранијим договорима о диобеном билансу у бившем МУП-у, Школа за унутрашње послове била је предвиђена за базу Српског МУП-а“.[2] У тквим тврдњама спомињу се и основе за легално формирање националних стрзктура МУП-а, па тако и подјеле специјалне јединце, у складу са принципима Кутуљеровог плана.[3]
Међутим, приликом уласка у Школу, српски полицајци су дочекани жестоком ватром из пјешадијског наоружања од 170 наоружаних полазника курса за милиционере из припремљених утврђења у објектима Школе, санџаклијског насеља ”Шанац”, као и из правца града. На команду првог команданта Специјалне Миленка Каришика, прихваћена је битка са многобројнијим непријатељем, 36 специјалаца Српског МУП-а заузело је Школу, ослободило све ученике таоце и заробилo наоружане курсисте и руководство Школе.[4] У тој борби погинули су Миле Лиздек и Милорад Пупић, а рањени Душко Јевић, Миодраг Репија и Ристо Лубура. Повријеђен је и Мирослав Марић.[5] У току борбе од непријатељских хитаца погинула су и три српска цивилна становника Враца, а двоје је рањено. Упоредо вршило се и организовање српског народа Враца и Српске општине Ново Сарајево за сопствену одбрану. У истом наврату организовно је повезивање одбрамбених линија Јеврејско гробље – Врбања мост – Студентски домови – Озренска улица – Милинкладска улица.[6]
ИЗВОР: Предраг Лозо, „Муслиманске офанзивне акције на подручју Сарајева – супротстављени наративи“, Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату – Историјски преглед, Бања Лука, 2017.
ПРИРЕДИЛА: Редакција
[1] Милан Стојчиновић, „Специјална бригада полиције гарант државности“, Полицјац, лист министарства унутрашњих послова Републике Српске, Година I, број I, Јун 1994, 11-12
[2]Исто
[3] …42. Odredbe poglavlja ,,D“ Kutiljerovog plana se mogu označiti kao polazno opredeljenje i osnov za osnivanje MUP-a RS, jer Planom se definišu tri sastavne – konstitutivne jedinice u okviru nezavisne i međunarodno priznate BiH, koje u svojoj nadležnosti imaju organizaciju organa državne uprave, time i organizaciju unutrašnjih poslova i policije.
- Prihvatajući činjenicu da su se politički lideri tri vladajuće nacionalne stranke iz BiH složili sa celovitim rešenjem Kutiljerovog plana u vreme kada je ionako loša bezbednosna situacija u BiH pretila da se pretvori u oružane sukobe nesagledivih posledica (što se kasnije i desilo), vrh MUP-a BiH (i hrvatski i muslimanski i srpski kadrovi) podržao ie platformu za takav oblik decentralizaciie unutrašnjih poslova i poslova policiie koii ie predviđao osnivanje ministarstava unutrašnjih poslova konstitutivnih iedinica BiH kao njihovih zasebnih organa uprave. a definisanih Kutilierovim planom.
- Dokaz o potpunoj transparentnosti osnivanja MUP-a Srpske Republike BiH od strane već proglašene Srpske Republike BiH i srpskih kadrova u MUP-u BiH je i Depeša sa Kolegija MUP-a BiH od 01. aprila 1992, godine. koja je upućena svim rukovodnim nivoima i teritorijalnim organizacionim jedinicama MUP-a BiH… Mladen Bajagić, MINISTARSTVO UNUTRASNJIH POSLOVA REPUBLIKE SRPSKE- organizacija i nadležnost – (1992 -1995), Ekspertski izveštaj pripremljen za predmet LJUBOMIR BOROVČANIN (IT-05-88),Beograd, mart 2008. Godine, 15.
[4] Исто
[5] Исто; РС МУП Специјална бригада полиције, Бијељина, Увјерње о начину и околностима погибије Лиздек (Бранко) Миле, 01/1-1023/94, 23.04.1994.; РС МУП Служба специјалне полиције Бања Лука, Увјерење, 08/1-554/04, 13.07.2004.
[6] Милан Стојчиновић, „Специјална бригада полиције гарант државности“, Полицјац, лист министарства унутрашњих послова Републике Српске, Година I, број I, Јун 1994, 12.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.