Фото приватна архива
На данашњи дан, прије тачно 100 година, српска војска је ушла у Бањалуку. Тако је град на Врбасу ослобођен у Првом свјетском рату. Мајор Петар Куштриновић, дједа бањалучког метеоролога Небојше Куштриновића и прадједа предузетника Саше Тривића, вјероватно није био међу војницима који су 21. новембра 1918. умарширали у град, али је учествовао у операцијама за ослобођења Бањалуке.
Ово је прича о њему и његовом бурном и богатом животу, током којег је био трговац, жандарм, политичар, аустроугарски регрут, руски кадет, дисидент и авантуриста, али изнад свега велики патриота и способан официр, те убјеђени Југословен.
– До посљедњег дана дједа је радио јутарњу фискултуру, читао дневне новине, путовао и – тјерао по свом. Умро је у Београду, у 93. години живота, трчећи за аутобусом – каже његов унук Небојша.
Глава му уцијењена као и Титова
Петар Куштриновић је, како свједоче његови потомци, али и књиге из новије историје Бањалуке и Крајине, поријеклом Словенац. Његов отац, Андреј Куштрин, још у 19. вијеку је прешао на православље, додао презимену “ић”, оженио се Станом Јанковић и настанио се у Босанској Крупи.
Ту је и Петар, након завршене трговачке школе, започо бизнис, али не задуго. Чим се замомчио, ухватио се пушке. Био је српски добровољац у балканским ратовима, потом га је, као поданика царства, регрутовала Аустроугарска, али се Петар у Румунији предао Русима и са собом превео још 80 сабораца. У Одеси је завршио руску официрску школу, а потом се борио у Српском добровољачком корпусу. Рањен је на Солунском фронту, у борбама за Кајмакчалан.
Фото Архив РС-Музеј РС
Ослобођење Бањалуке 1918.
Послије рата је прешао у жандармерију у Бихаћ. С новцем од мираза своје супруге отворио је трговину, укључио се у политику, а имао је и свој биоскоп, или како се то тада звало “кинематограф”. Имао је и велико имање у Гаравицама код Бихаћа, гдје се, након што му је пропао бизнис, бавио пољопривредном.
– У то вријеме није било необично да се официри баве трговином, јер су се често женили газдинским кћерима – каже Необојша Куштриновић.
Мада је био кандидат Удружене опозиције и као жандармеријски официр одбијао да хапси комунисте, Петар Куштриновић је уочи Другог светског унапријеђен у чин мајора и постављен за команданта мјеста у Босанском Новом.
Када је избио априлски рат, извео је подвиг који је разбјеснио и Нијемце и усташе. Све локомотиве је повукао, а потом зарушио тунел Видорије, како непријатељ не би мого користити ни пругу ни возове.
– Наредио је и да се из резервоара код Волиње испусти у ријеку и запали ратна залиха од око 2,5 милиона литара бензина, како их се не би дочепали Нијемци. Људи су причали да је Уна данима горила – прича Небојша.
Због те диверзије усташе су главу мајора Петра уцијенили, као и Титову, нудећи хиљаде рајхсмарака у злату оном ко га нађе “живог или мртвог”.
Фото приватна архива
– У то вријеме дједа је, иако рањен, успио побјећи у Сарајево, гдје га је спасао један љекар Јеврејин, помогавши му да се дочепа Београда. У Београду је остао до краја рата, а потом и до краја живота. Шта је радио до 1945. не знам, али није хтио ни у партизане ни у четнике, мада је добро познавао Дражу Михаиловића – каже Небојша Куштриновић.
У воз, па правац Париз
Петар Куштриновић је често долазио у Бањалуку и редовно би с Небојшиним оцем, агрономом Ратком Куштриновићем, социјалистичким директором “Мљекаре”, расправљао о судбини Југославије. Тврдећи да Југосалвија није створена у Другом свјетском рату, него 1. децембра 1918. године, као краљевина, мајор Петар је често свом сину и унуку говорио: “Ми смо Југославију створили, да ли ћете ви успјети да је сачувати, видјећемо”.
Још чешће него у Бањалуку, мајор Куштриновић је путовао у Париз, гдје се удала једна од три његове његове кћерке.
– Као Солунац имао је доживотну бесплатну карту за воз, Француску је волио и солидно говорио француски језик. Тако само одлучи, сједне у воз и оде – прича Небојша.
Фото приватна архива
Небојша Куштриновић са мајоровим одликовањима
Мада се у младости бринуо да ли ће добити потомство, Петар Куштриновић је доживио да заигра на свадбама својих четворо дјеце и осморо унучади.
– Нажалост, доживио је и пропаст Југославије, коју је много волио – каже Небојша Куштриновић.
У Бањалуци 60 потомака
Мајор Куштриновић никад није живио у Бањалуци, али данас овдје има 60 потомака, међу којима су и његов унук Небојша и праунук Саша Тривић, познати предузетник.
– Моји родитељи су у Бањалуку дошли тек у доба социјализма, када је мој отац Ратко постављен за директора Бањалучке мљекаре у оснивању. Добили су кадровски стан у Улици Матије Гупца, данашњој Јанка Веселиновића. У овој и сусједној улици, која се данас зове Боже Варићака, још од доба Краљвине СХС живјели су Урош Стефановић, Раде Мићевић, Милош Срдић и други ветерани Великог рата, Солунци, чије смо приче, као дјеца, радо слушали – рекао је Небојша Куштриновић.
Foto privatna arhiva
Текст преузет са сајта: https://srpskainfo.com/svi-podvizi-majora-kustrinovica-ratovao-protiv-kajzera-i-hitlera-do-posljednjeg-dana-je-tjerao-po-svom-foto/
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.