Tестамент Госта Радина, високог службеника на двору херцега Стефана Косаче, који је наступио и као свједок на тестаменту свога господара у Новоме 1466. године. Тестамент Госта Радина чува се у Државном Архиву Дубровника (Testаmenta Notariae 1467 ad 1471) и током прољећа 2012. године, ја сам, на оригиналу, довршио његово расчитавање. Увјерен да је потребно доприносити расвјетљавању и приближавању најширој читалачкој публици темељних архивских, а посебно ћириличних докумената српског народа, пружам овдје транслитерацију савременим Вуковим писмом овог значајног средњовјековног документа. Тестамент говори сам за себе, боље него било какав коментар, о дубини православне вјере његовог састављача.
ТЕСТАМЕНТ ГОСТА РАДИНА
Нека је свидјеније свемог(уће)га Г(оспо)д(и)на Б(ог)а и у знање самовладуштааго и Б(о)гољубимааго г(о)споства дубровачкога, јере јаа гост Радин будуће м(и)лостију Б(о)жјом намјестан у својој памети на свако цијело и истино уфање да ми је непотворено за мене и ко(ј)и мене. Поставих у кнеза Тадиока Маројевићја и у синовца му Мароја Наоковића како се и што здржи и уздржи у записјех и начинијех. Којаа писма једна су у Нотари г(о)споства дубровачкога, а друга писма јесу у мене госта Радина од исте руке кнеза Тадиока Маројевићја, а под његову печат вјеровану за ти за исти покладу еда либ се што згодило мение госту Радину смрт ли, али ко(ј)им другем узроком, тај писма остају и јесу у (Ј)ован Кабога[1] ко(ј)и се здрже у имену у више реченијех писмјех и повељах, за који поклад с(а)да одлучих и разредих на бољи и на прави него што се и како именује у првијех писмјех. С(а)да овој послијегње од првијех писмо учинисмо да здржи сва ина и по сем писму мојем госта Радина да се имаа и хоће разредити и учити за моје речено имање које се находи у првијех више реченијех повељах да је свакому мому суроднику, а или слузи, али пријатељу, на пуну и на тврду моје разрегјење.
Најпрво за моју душу госта Радина .6.сат дукат златијех да се даду[2] на службу Божију. Тај шест сат дукат да се имају и хоће дати у руке нетја ми госта Радина Сеоничанина да он тај раздјели с правом душом и з добријеми[3]начином и крштенијем који су правe вјере Апостолске, правијем крстјаном, кметем и правијем кметицам крстијаницам. Ко(ј)и да за моју душу сваки велик дан и Свету Недјељу и Свету Петку на земљу кољена поклечуће говоре Свету Моливитву (!) Божију да би нас избавио Господ Б(о)г од гријехов нашијех и помиловао на Страшном Судишту вијеку вјекома, а навлашно да се тој дијели старијем кметем и кметицам. Такоге,[4] тко би бил убози добри мужје од које су годје врсте, или крстјане, или крстјани ко(ј)и гријеха не љубе, да им имаа и хоће дијелити речени нети ми Радин како кога види и знаа од нашега закона или слијепа или хрома или млобна или убога, како кога видећи, никому три перпере, а никому четири, а никому .5., а никому .6., а никому .7., а никому 8. такође и мрснијем људем, прокаженијем и слијепим и хромијем и гладнијем и жеднијем и старцем и старицам тјем да се имаа и хоће давати како кога видјеће на велике благе дни и у Свету Недјељу и у Свету Петку и навлашно на дан Светога Рож(д)аства Христова и на Свето Благовјештеније, Свето В(а)зкрсење Господње и на дан Светога Георгија мога крснога имена. И на дан Светога В(а)знесенија Госпогја и на дан Светога Петра и на дан Светога Павла и на дан Светога Стјепана Првомученика и на дан Светога Михаља Архангела, на дан Свете Недјеље[5], Дјеве Марије, на д(а)н Свијех Светијех. Тој више писано именовано како се и што у сем писму здржи, теј .300. дукат да има дати кнез Тадиок Маројевик и синовац му Мароје Наоковић реченому госту Радину сврху његове вјере коју вјерује и поста ко-ји пости, да не може ни хоће на мање донести ни учинити више писанога именованога .300. дукат, него раздјелити право и цијело и истино за моју душу како се и што више[6] именује, ако неће бити причешник Божијем непослушником и ако хоће да му је мирна и покојна[7] душа прид Вишњијем Господом Б(о)гом и прид Светом Тро(ј)ицом и нераздјелимом тијем[8] право да упоко(ј)и душу моју колико усхоће Г(оспо)д(и)н Б(о)г свемогући.
Такогере, по ти начин ријеч слово послао од тијех је најприје .3.сат дукат ста(в)љу на уфање Божије. Другу триста дукат у област и разгледбу кнеза Андрушка Соркочевићја и Тадиока Маројевићја да су они томуј почело и сврха разредити и раздјелити речено задушје моје госта Радина по правому правилу ништетнијем и убозијем, слијепијем и хромијем и сиротам и удовицам. За то повје и оставих у њих моје речено задушје сврху вјере и душе племиства њих да дијеле како кога виде стара или убога, а или невољна човијека, никому .3. динари, а њекому .4., а њекому .5., а њекому .3. , а њекому ?, а њекому мимо .8. динара.
К тому да се имају свијеће жећи за душу моју госта Радина у храмјех Божијех на онеј Свете велике дни који се више именују, сваку Свету Недјељу и Свету Петку од веће тогај задушја које је одлучено на службу Божију и свијех Светијех.
Јаа гост Rадин не знаје свршења животу мому, када ли, гдје ли, у које ли вријеме наредих и средих и разписах остаало право имање моје буде здрав у памети мојој да стоји речено имање моје све подпуно меније за меније на моју вољу, по свем, у свем и по све, а згодило ли се смрт мени [менѢ] госту Радину, оста(в)љам и нарегују остало моје имање.
Најпрво, Вукави крстјаници братучеда ми, а кћерши Тврткови .108. дукат. А Госту Ра-дину, нетју ми Сеоничанину, .100. дукат. А другој Вукави, крстјаници млајшој, Вукнин .100. дукат. Стоисави, млајшој мојој, шест дест дукат. Вукни, сестри мојој, 60 дукат. Вукни, сестри мојој, .300. дукат, а Вучици, кћерши мојој,.200. дукат. А трем крстјам, који су за мном пошли најпре, да се даа .60. дукат, а од прочијех најприје да се даа Пави невјести ми. Стреми, син ми, двије тисуће дукат, а кћерши ми Алинци .100. дукат. А синовцу ми Владисаву, з дума синовма, тисућу дукат, а невјести ми Ктави .100. дукат, а слугам мојем ко(ј)и су за мном пошли, најприје, Вукасу коморнику, .100. дукат, Rадосаву и брату му Вукићу Радиловићем .60. дукат, Радовану Остоићу .30, дукат, а четирем Гојтановићем, Радивоју и Михоју и Радосаву и Обраду, свијем њим .2. дукат, тако да буду Михоју тридести дукат, а онијем свијем тријем .40. дукат. Радоњи Вукотићу .40. дукат, Вукићу Вукашиновићу .30. дукат. Обраду и Милици слугам Павинијем .10. дукат, а Гјургју и Илије .10. дукат. А нашему пријатељу кнезу Тадиоку Моројевићу двијести дукат. А шубу моју црвену од аксамита подстављену циблини коју ми је даровао г(оспо)д(и)н краљ Матијаш. А кнезу Андрушку .100. дукат.
А за храм и за греб гдје ми кости буду и легу .140. дукат.
А овој нека се знају поклади прави гост Rадин што је тко у мене поставио да му не изгине ни на мање доге. Најприје, братучеда ми госта Радивоја, .270. дукат, тој да му се даа дјетету, а сину Божићка Милошевићја Сјерчанице да му се да .190. дукат, а Вуоку госту Ускопаљскому .110. дукат.
А остало моје имање, или је у судовјех, или у ином кову, тој да раздијеле четири сино-вца моји Владисав и Твртко и Јурај и Радич, а остало покућје и имање моје, тој да је на главе Вукни и Вучни и Михни и Твртку и Јурју и Радичу, или би коњи, или су свите моје и бисази, или које год је пртиште, изам шуба са златом, онај да је Твртку.
Тој све више писано именовано на уфаније Божије раздјелисмо и наредисмо да добар начин и разредбу учине томуј свему више писани почтени и више именовани властел кнез Друшко Соркочевић и кнез Тадиоко Маројевић и ш њим моја два синовца Владисав и Твртко.
Писано љет Г(о)сподњех на: .1466. љето м(је)се(ц(а) женара .5. д(а)н у Дубровнику.
АУТОР: Горан Ж. Комар
[1] Koд Љ. Стојановића: „ωванка Бωга“
[2] Код Љ. Стојановића: „дарује“
[3] Код Љ. Стојановића: „добриемЬ“
[4] Код Љ. С.: „такоре“
[5] Прецртано
[6] Код Љ. С.: „пише“
[7] Кос Љ. С.: „покина“
[8] Код Љ. С.: изостављено „тѢем“
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.