Састанак руководства СР Југославије (делегацију предводио председник Зоран Лилић), Србије (делегацију предводио Слободан Милошевић), Црне Горе (делегацију предводио Момир Булатовић), Републике Српске (делегацију предводио Радован Караџић), Генералштаба Војске Југославије (делегацију предводио Момчило Перишић), Главног штаба ВРС (делегацију предводио Ратко Младић) и руководства Српске православне цркве (делегацију предводио патријарх Павле) који је 26.августа 1995. године одржан у Добановцима код Беoграда и на којем је договаран састав српске делегације на мировним преговорима у Дејтону и ставови које ће та делегација заступати.
Никола Кољевић је у свом ратном дневнику овако забележио разговор највиших представника Србије, СРЈ, Републике Српске и Српске православне цркве у Добановцима 26. августа 1995. године.
Патријарх Павле: Ко благослов тражи ја га и дајем. Оно што нам треба је слога пред непријатељем. Зато смо овде. За опште добро нашег народа. шта је било, било је…
Ћаскање. Милошевић пита владику Иринеја колико језика говори. Радован о језицима. Анегдоте.
Милошевић: Алија нема стратегију. Код њега се све своди на то само да НАТО бомбардује и да он тако добије рат. А нема он ни концепцију за мир.
Караџић: Нама је важно само да буду три ентитета.
Милошевић: Нама је свеједно. Да је било памети да смо прихватили раније… Та федерација ће се ионако распасти, само да их доведемо до те тачке.
Милошевић: Јесте ли направили карту за Билта 51:49?
Караџић: Имамо комбинације. Битно је 50:50.
Милошевић: Мени је речено да ће сутра у Лондону бити ваша мапа 51:49.
Караџић: Потребно је тајном дипломатијом припремити Билта. Била је једна комбинација са Муратовићем за Плоче, али Немци нису дали.
Милошевић: Ма какав Муратовић… Погрешили сте са гранатирањем Дубровника. Сад ће они напасти Требиње.
Караџић: Неће. „Не треба слушати непријатеља шта говори него гледати шта може.“ (цитира Шарона)
Милошевић: Какве су линије у Херцеговини?
Караџић: Двадесет хиљада бораца. Али хрватска техника је супериорна. Видели смо то у Дрвару.
Булатовић: Хоће ли Хрватима припасти Столац?
Караџић: Зависи од конференције. Ми смо у Херцеговини добро стали. Проблем је што Хрвате занима нафта у Поповом пољу. И свакако залеђе Дубровника.
Долази Младић. Званично почиње састанак.
Милошевић: Да се прво усагласимо – ово је строго тајни састанак. Ваше процене војне ситуације су реалне. Дакле, закључак – апсолутни приоритет је мировно решење. Коначно сте ето и ви схватили – 50:50.
Караџић: За почетак.
Милошевић: То је и прошле године био наш став. То је почетна тачка. Можда може и више. Сада је питање одбране виталних интереса. Мир – што пре. То је ваљда заједничка процена. Америка хоће брзи мир или брзи рат. Клинтон тако потапа опозицију. Ако нећете мир – спремни су милиони долара. План је – повлачење УНПРОФОР-а (изузев исламских земаља) и интервенција НАТО-а. Обавиће то на брзину. Друга могућност је конференција, предвиђају – Милошевић, Изетбеговић, Туђман. Могуће је укључење ваших представника.
Услови – прихватање плана као почетне тачке и крајњи договор. Неће бити „business as usual“. Суштина је питање ваше сагласносности и спремности да прихватите. Рекао сам то већ Бухи, ви не уважавате другу страну. Времена нема. Сада је судњи дан да се постигне оно што је реално у овој ситуацији. Ићи ће се на модел „федерација + Република Српска + специјални односи са суседним државама“. Упркос Изетбеговићу сви су за то. Холбрук је рекао да ће запретити муслиманима, и то запретиће им Младићем. Све се своди на брзи мир. That’s all. Нас само интересује ваше „да“ или „не“.
Караџић: Тачна је ваша процена да Америка хоће одмах one way or another. Ово је шанса да се закључи мир, и то добар мир. Први пут Американци не саботирају мир. Европске земље (Велика Британија и Француска) не желе нам судбину Крајине. Немачка, наравно, жели Велику Хрватску али не и Велику Муслиманију. Стартна питања су: 1. Је ли са Крајином готово? 2. Постоји ли могућност за сарадњу и притисак (уз вашу помоћ) за море и Источну Славонију?
А за нас је боље да смо загонетни „луди Срби“ јер ћемо тако више добити. Да смо прихватили план Контакт групе, већ нас не би било.
Милошевић: У томе се не слажемо, али није важно.
Караџић: Боље би било да се јавно помиримо. Има ли код вас још горива?
Милошевић: Да, али је на измаку.
Караџић: Или је боље да радимо на два колосека?
Милошевић: Да скратимо причу. Суштина је да ми немамо тактику. Нећемо ваљда тактику међу нама. Тактику треба да имамо само према непријатељу.
Караџић: Али ако ми будемо чланови ваше делегације, онда испада да смо ми побуњеници.
Милошевић: Шта смета ако је резултат Република Српска. А избора немамо. Уосталом, увек смо радили на томе да вас легитимизујемо. Заклапају се челична врата а решење је могуће да постоји Република Српска. Нисам чуо за републику која није била држава. Од прошле године рејтинг вам пада и падаће и даље. Сада је још увек могуће добро решење. Ако овај пут одбијемо, иде решење брзог рата. Ваљда је свима овде то јасно.
Караџић: Имамо још времена да утичемо.
Милошевић: Немамо. Једино да почнемо.
Караџић: Да ли се заувек одричемо Крајине и мора?
Милошевић: Не. Али не може сада.
Караџић: Значи не смемо одбити амерички план. Али опет је боље да ми останемо они „луди Срби“. Да видимо шта се још може добити.
Булатовић: Deadline је 15. септембар. За двадесет дана не можете ништа војнички постићи. Уосталом, чин признања не значи неспорност. Ето, Словенија и Хрватска имају спорне тачке.
Милошевић: Алији треба одузети адут наплаћивања изласка из уније.
Караџић: Али не можемо прихватити да нема Босанске Крајине и Херцеговине. Па Подриње је већ Србија. Унија не сме имати компензације.
Милошевић: Довољно је да се прихвати Овен-Столтенбергов план за унију.
Буха: Боље три него две јединице.
Милошевић: Свеједно.
Караџић: Американци ће много попустити да би постигли брзи мир.
Милошевић: Немојте се заносити. Са Гораждем вас навлаче да нападнете и да Алији прискочи НАТО у помоћ. Изетбеговић има само стратегију за рат. Чим српска страна прихваити, Алија ће бити на мукама.
Караџић: Зар не можемо на рачун Крајине тражити већи проценат?
Милошевић: Туђман је крути националиста као и ви.
Караџић: Манолић нам је помињао варијанте замене.
Милошевић: Нема промене почетних ставова. Фрејзер је пошао са 55 посто за вас. Зато су га и убили.
Гверо: Добро би било да ми за 20 дана одржимо и ово што сада држимо. Зато треба одмах да идемо у мировни процес.
Караџић: То је врло крупно питање. Одустајање од Крајине и од мора.
Милошевић: Војнички је немогуће ишта урадити. А видите каква је брука Книн.
Лилић: Крајини смо све омогућили, али они се једноставно нису бранили.
Милошевић: Тог јутра Мркшић је добио депешу „Издржите два дана“. Донели смо одлуку на Савету за одбрану.
Лилић: Крајина је заказала. Боримо се сада за Републику Српску. На основу могућности. Питање је само варијанте брзог мира.
Толимир: Процена је да се 20 посто Срба бори против свих Хрвата и Муслимана. Однос снага је у њихову корист. Можемо да се боримо само ако добијемо материјалну помоћ и помоћ у људству. А за то нам је потребна помоћ политике.
Перишић: Услов је корелација политике и војске. Знамо да је у РСК био раздор. Видимо исти тренд и у РС. Доживећемо исту ситуацију. Војска РС је урадила што је могла, даље не може. По 30 људи вам сваки дан нестаје са ратишта.
Караџић: Није тачно.
Перишић: Материјалне могућности су све мање, а и људи неће да се боре. Биће и код вас стампедо као у РСК. Постаћемо Курди. Неће опстати ништа. Одлуку морамо препустити политици.
Милошевић: Добро, да чујемо патријарха и владику Иринеја. Кољевићу, увек си био најразумнији, али твоја тежина је била мала.
Патријарх: Значи сада је бити или не бити. Ако се не прихвати план значи не бити. Немамо избора осим преговора.
Караџић: Чак и ако буде 50:50, ми одређујемо конфигурацију мапа. Чак и ако је 56 посто.
Младић: Некад било. Променила се карта.
Караџић: Нагласак је на два колосека. Ви сте нас притиснули.
Булатовић: Американци знају за нашу помоћ вама. Знате да нам ништа нису дали за таоце.
Караџић: Треба затегнути, али да не пукне.
Милошевић: Затегли смо до пуцања.
Булатовић: Ето, договарали смо се да ми бранимо Требиње али да неће бити пуцања на Дубровник, а ви…
Иринеј: Да чујемо Младића. То је важно за оно што хоћу да кажем.
Младић: Прво желим да изразим задовољство што је дошло до овог скупа. Упознат сам са писмом. Одлука је или мир или рат. Морамо да се понашамо у границама могућег. Не смемо се упуштати у војну авантуру. Треба ићи у мир али верификовати фактичко стање. Вашу одлуку генерали ће провести. Ја нећу да учествујем у српским поделама. Ја сам се борио за представнике политичке власти. Моје је мишљење да је боље да буду две делегације, једна СРЈ, друга РС, ако не можете да се усагласите.
Поново ћаскање – Булатовић и Козић о Љубињу. Кукање чланова делегације из Републике Српске за муницију. О паду Крајине.
Милошевић: Никад у историји није било да народ остави земљу. Године 1914. отишла је војска из Србије, али не и народ. Замислите да Французи изиђу из Француске. То у Крајини није био пораз већ брука.
Булатовић: Катастрофа је и то што је Вучуревић урадио. Хрвати су добили алиби за напад.
Милошевић: Ево, Момир се кандидује за Херцеговце.
Владика Иринеј: На нама је историјска одговорност. Донећемо одлуку са болом али са братом. Као што је поглавар наше цркве рекао, Црква припада свим Србима. После овог скупа не смемо отићи разједињени. Најважније је да престане неповерење. Рат је губитак људских живота. (Цитат из Јеванђеља – процена трошкова за изградњу куле. Цар не креће у бој са 10.000 војника на оног ко има 20.000 него шаље посланство.) Морамо престати са поделама. Караџић и Младић да се појаве заједно на јавном месту. Дакле, једна делегација. (Обраћа се Милошевићу) Али патријарху сте рекли: „Нећу пристати без пристанка представника Републике Српске и генерала Младића.“ Мора се учинити максимум да би се добио минимум. Пошто је ово општеобавезујућа одлука нужно је да се донесе заједнички. Можемо ли дефинисати минимум?
Младић: Гламоч, Грахово… повратак
Булатовић: То је питање свих нас – дефинисати минимум.
Контић: Немојте опет стварати нереалне конструкције. Видим да још увек влада неповерење. РСК је напустила нас а не ми њих. Реинтеграција војним путем не долази у обзир. Евентуално је то могуће политички. О томе нема дилеме.
Иринеј: Дакле, у заједничку делегацију укључити представнике Републике Српске.
Булатовић: Црна Гора даје мандат за преговоре Слободану Милошевићу.
Гверо: Само је важан интерес народа. Морамо превазићи идеолошке поделе. Боље је имати један концепт, макар и лошији, него седам различитих.
Ђукић: Срби морају постићи договор и изабрати једног човека. Морамо имати на уму да је код нас истрошен и људски и материјални фактор. Иза Хрватске стоји друга економија.
Караџић: Нема Републике Српске са планом Контакт-групе.
Милошевић: Прихватићу план Контакт-групе, а Изетбеговић онда неће. Уосталом, одлучите како хоћете и преузмите одговорност. Изгубићете све. То је губитничко коцкање.
Караџић: Зашто не могу две делегације?
Милошевић: Зато што они неће. Све сам вам омогућио. И одлазак тамо и све. Али ви ћете изгубити и оно што сад имате.
Иринеј: Зар није могућно укључити и Републику Српску?
Милошевић: Могућно је, али ако они прихвате. Питање је поверења. (Милошевић се обраћа Иринеју). Ови су ме увек направили мајмуном. Тражим само право крајњег пристанка.
Перишић: Морамо схватити да не можемо победити свет. А можемо остварити јединство. Треба ићи на делегацију Југославије комбиновану са делегацијом Републике Српске. У противном угрожавамо интерес Републике Српске, а онда и СРЈ.
Толимир: Основно је дефинисати проблем – шта је српски национални интерес.
Милошевић: Народ и територије.
Толимир: Морамо искључити Хрватску из рата. Силом или дипломатијом. Дисквалификовати план Контакт- групе.
Милошевић: На томе и радимо.
Гверо: Свако решење које је више од судбине Републике Српске Крајине је прихватљиво.
Милошевић: Ако верујеш, Радоване, да ја навијам за Туђмана, да одмах прекинемо. Не вршимо на вас никакав притисак. Нећу да преговарам ако немем вашу сагласност.
Караџић: Прихватили сте сваки план.
Контић: Само као почетак.
Милошевић: Одлучите. Нећу да вршим никакав притисак. Због мирне савести.
Иринеј: Нема ви и ми. Велике силе не прихватају да буде делегација РС. Дакле, наступате заједнички, Слободан Милошевић преговара уз сталне консултације с вама. Морате имати у виду да је народ депримиран. Неопходно је дизање морала. Не сме бити сукоба међу нама. То је рецепт непријатеља. Кад би било могуће, најбоље би било да буду две делегације, али видимо да то не може.
Милошевић: Све смо учинили да вас легитимизујемо.
Иринеј: Пред патријархом се закуните. А Слободан Милошевић да ће се с вама консултовати.
Булатовић: Шта ако падне Република Српска, мораћемо опет разговарати с Алијом. Биће рат, па опет преговори.
Крајишник: Ми тражимо државност. Поставља се питање уније. Не можемо пристати на једну столицу у УН и заједничке спољне послове. Мора се обезбедити право на референдум.НАТО снаге само између два ентитета. Запад рачуна на то – лако је са Србима кад нису јединствени. Они нама
кажу – лакше је са Милошевићем него са вама.
Патријарх: Ја вас молим да неспоразуме тренутно заборавите а да се после рата братски расправимо и опростимо ако шта имамо.
Закључено:
* Две делегације, ако то не може, наши представници у заједничкој делегацији. Милошевић шеф делегације.
* територијална компактност,
* конфедерално уређење,
* фактичко стање + Гламоч, Грахово, Уна, Сава, Купрес (?) (Горажде – размена?),
* излаз на море, Неретва (колико може),
* Посавина (Орашје?) – коридор (по ваздушном критерију 20 км).
Два дана после састанка у Добановцима на Палама је одржана Скупштина РС. Том приликом вођен је разговор о изласку из блокаде у којој су се нашли прекодрински Срби.
Буха: Покушај са Картером је без резултата. Чини се да се Контакт-група помера
у страну. Из контакта са Билтом видимо да нема новог плана. Билт је представник међународне заједнице а не Европске заједнице. Инсистирати на подели на три.
Лукић: Сада нам је најважније да добијемо више информација, да испитамо пулс, да видимо контуре преговарачког процеса. Прихватићемо 51:49 али не спремно, показати неодређен интерес за унију.
Толимир: Ствара се америчка Контакт-група у којој ће бити и члан из исламских земаља. Тражиће се међусобно признавање.
Караџић: Неприхватљива је унија чак и као привремени статус. Тачно је да је питање рат или мир брзо, али процена је брзи мир 95 посто, а 5 посто брзи рат. Сарадња са СРЈ је потребна јер то плаши непријатеља. Потпуно препуштање улоге преговарача Милошевићу било би катастрофално.
Кољевић: Ако је тачна твоја теза да је мир за Американце 95:5, не видим зашто не можемо с Милошевићем постићи своје легитимне интересе. Ми га можемо сутра интерно прихватити за шефа „мешовите делегације“. Друга варијанта је да му дамо „мандат“ уз услов консултација и дефинисања (довољно прецизно) наших стратешких интереса.
Караџић: Запитај се зашто они хоће с њим а неће са нама. Њихов највећи успех је да елиминишу елементе наше државности. Он се брине о санкцијама и о томе да постане гоод гаy а нама како буде. Ми не смемо да одустанемо од преговора, а не смемо ни да се разиђемо с њим, нити да га оставимо на цедилу. Зато је решење да наша делегација постоји и да сарађује с њим, те да усагласи заједнички наступ према међународним преговарачима. Наша делегација може бити, повремено, у саставу југо-делегације, а иначе мора постојати, мора преговарати и на крају потписати.
Кољевић: Све је тако, Радоване. Али њихов највећи успех био би да нас поделе.
Коначно је јуче представницима Контакт-групе Холбрук изнео детаље америчког плана који још увек није у потпуности обелодањен. Оно што се зна је да, као прво, према том плану Србија, Хрватска и бивша БиХ треба међусобно да се признају као независне државе, с тим што би бивша БиХ била подељена на муслиманско-хрватски и српски део који ће, према Холбруковим речима „имати одвојену управу“. Иако план још није познат, зна се да су предвиђене казне за ону страну која одбије план, али су казнене мере много строже за Србе.
Србима се прети да ће се, уколико одбију план, трупе УН повући, Муслиманима ће се укинути ембарго на оружје, а НАТО би могао пружити ваздушну подршку муслиманској војсци. Свашта смо до сада чули, имали смо и ултиматуме, али све се ипак до сада некако покушавало заоденути непристрасношћу, бар употребом оног „све стране у сукобу“, чак и кад се знало да се односи само на нас. Сада се НАТО сасвим отворено појављује као могући део муслиманских оружаних снага.
Пале, 29. август 1995: И још једном у тренутку када се опет говори и ради на мировном плану, масакр у Сарајеву. Опет на Маркалама. Опет слике ужаса, мртви, рањени.
Информативна служба нашег Главног штаба издала је саопштење: „ВРС нема никакве везе са изненадним тешким инцидентом нити располаже таквим убојитим средством које би ођедном могло да унесрећи толики број лица.“
Још једна од оних необичних случајности. Харис Силајџић је управо држао конференцију за новинаре у тренутку кад је дошло до нове експлозије на Маркалама. Тако је одмах могао да поручи међународној заједници да ће Муслимани прекинути преговоре и поставио је питање: „Шта чека НАТО?“
УНПРОФОР је саопштио да се још не може утврдити ко је испалио гранату, односно шест граната, од којих је само прва била толико убојита да је на месту убила 37 и ранила више од 200 људи.
Чујемо из Париза да ниједна француска радио ни ТВ станица овај пут није одмах оптужила Србе. А Холбрук је, такође у Паризу, изјавио да масакр неће зауставити преговарачки процес, али је у исто време Београду поставио ултиматум да изврши додатни притисак, у року од десет дана, на Републику Српску како би прихватила амерички план или ће „сносити све последице“.
Холбрук је данас изјавио да „кључ за решење кризе у региону“ представља Милошевић и да ће Милошевић „морати да се усмери у том правцу“ да он заступа Републику Српску. По Холбруку, „главни проблем“ је што Београд још увек сматра да не може говорити у име Срба из Босне. Али наш главни проблем је Холбрукова изјава да „ако не дође до драматичног помака у раду на мировној иницијативи, у наредних недељу или две, последице ће бити врло несрећне по српске циљеве“.
Караџић: Велика ће бити штета ако Република Српска не преговара. Југославија има већи маневарски простор ако је и Република Српска у игри.
Милошевић: То је нереално. Ето, видели сте, Бабић је прихватио план З-4 али било је прекасно.
Караџић: Право је питање шта добијамо. У односу на Изетбеговића ми губимо статус.
Милошевић: Изетбеговић неће с вама да преговара. Нико неће с вама да преговара.
Београд, 30. август 1995: Пред полазак за Београд Крајишник, Караџић, Толимир, Биљана Плавшић и ја одржали смо састанак. Разговарали смо о оном што ћемо сутра морати да прихватимо и око чега можемо, бар донекле, да преговарамо. Сви смо се сложили да је наш приоритет, уколико је то икако могуће, да буду две делегације, са Милошевићем на челу. Уколико то није могуће, онда ћемо морати да пристанемо на једну делегацију која ће укључивати наше чланове. Треће, морамо да прихватимо Милошевића за шефа делегације, али и да тражимо да се сваки споразум обавезно ратификује односно верификује на нашој Скупштини… Тако смо се договарали пре састанка у Добановцима на којем се сутрадан овако говорило:
Караџић: Наши закључци: Ми знамо да неки хоће преговоре с нама да се не би скидале санкције. Билт је онај који хоће нашу сарадњу, али неће је Американци. Основно што ви треба да знате јесте да ми пристајемо на унију, али тражимо компетентност Републике Српске у политичким стварима.
Буха: Важно је што смо рекли Билту да ми тражимо једнака права као федерација. што се уније тиче, долазе у обзир само спољни послови, све остало одвојено. Морамо захтевати равноправност у преговорима. Билт се сложио с нашим предлогом око Фонда за реконструкцију. што се тиче виабилитy – Билт каже да је питање о процентима „могуће“, а власничка логика „вероватна“. Важно је да се полази од фактичког стања.
Милошевић: Зар не видите да су се они одлучили на поделу, али преко уније као моста. Још увек сте споровозни, не разумете шта значи брзи мир/ брзи рат. Не можемо се враћати поново на принципе. То само успорава. Ако хоћете сами, go aheadмо само да аплаудирамо. Али да знате да и сви странци виде Алијину стратегију – само рат, НАТО, етц. Он то ради успешно и ефикасно. Сад се нама отворила могућност због тога што Американци имају мотив да заврше посао. Неће бити велике конференције – према томе с наше стране само 5+3 (чланова преговарачке делегације), дакле ваши представници са нама.
Имајте на уму: Република Српска није предуслов, већ може да буде само резултат. Шест месеци смо преговарали о речи ељуал, а они су тражили баланцед. Са Холбруком је договорена гаранција за симетрију. План Контакт-групе као почетна тачка. Услов – ваша спремност да прихватите договорено. Прозор се сужава сваки дан. Акаши тврди да су УН окривиле Србе за масакр. Знате шта то значи. А Холбрук и Билт, упркос Силајџићу, желе даље интензиван мировни процес. Битно је да не уђемо о преговоре прекасно, као Бабић. Ићи ћемо практично и прагматично. И ми желимо да ви будете у делегацији.
Караџић: Ко потписује?
Милошевић: Ваши чланови.
Караџић: Ко то може на себе да прихвати, такву обавезу?
Милошевић: То је увек ваш проблем – одговорност. Кријете се иза Скупштине и народа.
Крајишник: Изненађен сам. План Контакт-групе више не постоји, стидљиво га једва призивају. Ми смо учинили велики попуст што смо пристали на заједнички наступ. Али ми желимо да на Скупштини ратификујемо оно што буде договорено.
Милошевић: Не можете. У питању је шта је могуће. Ко се опекао дува и у хладно.
Караџић: Наш је интерес да радимо заједно, али бојим се да иде наопако.
Милошевић: Ради се о јединој варијанти.
Караџић: Унију можемо прихватити једино на крају, да то буде најјачи адут.
Милошевић: Знам да радим како умем. Знајући вас, нећу да се опечем.
Караџић: Кад добију унију, дотући ће нас.
Милошевић: Алија ће одбити оног тренутка када на папиру види унију.
Караџић: Морамо све заједнички договорити.
Гверо: Трострук колац не иде у земљу. Слободан Милошевић, дакле, пресеца, али уз консултације. Ми не смемо испасти из мировног процеса.
Милошевић: Реч је о свесрпском питању. Сетите се само Женеве.
Младић: Све само у оквиру договореног. Наступа се са ми. Ако је то једна делегација, онда она заступа цео народ. Изградимо стратегију. Неважно је ко ће представљати већ шта ћемо изборити. Треба укључити што више значајних људи, експерте. Имамо јаког непријатеља. Не смемо се делити. Сами себе понижавамо.
Милошевић: 1. У вашој делегацији треба да буду Крајишник и Кољевић (Скупштина и Председништво). 2. Руководство РС сагласно да у потпуности усагласи ставове са СРЈ. 3. Одлука се доноси простом већином – заједнички.Биљана Плавшић: Ваша је дужност да се усагласите. Али не може план Контакт-групе.
Милошевић: Реч је о почетној тачки.
Б. Плавшић: Мора потписати Караџић. Ради се о држави.
Буха: Не могу потписати наши представници без Караџића и Младића.
Перишић: Мора се наступати јединствено. Слободан Милошевић има право. НАТО припрема ударе. Ваш фронт је повећан за 250 км. Материјалних средстава више нема. Сетите се како је пропала Крајина. Цео свет је против нас. Ми сад треба умним наступом да спречимо оно што нам је свет наумио. Био би то луд генерал који би водио свој народ у битку у којој немамо шансе.
Милошевић: Опет напад на цивиле у Сарајеву. Морате осудити напад, оптужити ко је одговоран, преки суд. Неопходан је прекид непријатељстава на сарајевском ратишту. Морате повући артиљерију 20 км. Притисак ће бити страшан. Акаши каже да је испаљено пет граната од којих су три експлодирале.
Младић: Затражили смо мешовиту комисију, разговарао сам са Смитом. Не смемо то дозволити. Они хоће само отварање Игмана.
Детаљи са увиђаја демантују тврдње да смо ми то испалили. УН зна да то није наша мина (левак 25 м). Само хоће да нас одмакну од Сарајева.
Милошевић: Одвезите Акашија у Сребреницу.
Младић: Нема проблема.
Караџић: Никола и Момо су из старе власти.
Милошевић: Мени је свеједно. Ми само хоћемо максимум легализације. Да делегација буде на највишем нивоу. Хоћу да њих надиграмо. Наш циљ је максимум онога што се може добити.
Толимир: Билт је рекао да је Крајина готова ствар. Треба тражити компензације за Крајину и Источну Славонију.
Караџић: Можда је најбоље да не идемо на 5+3. Најбоље је онда да идете ви сами… Биће фатална грешка ако мислимо да је 5+3 питање признања, у питању је глобално решење.
Гверо: Важно је шта се потписује, а не ко потписује.
Милошевић: Реците: у спровођењу закључака Народна скупштина овлашћује два њена члана делегације да могу водити преговоре и да потпишу. Ви их одредите.
Иринеј: Ако можете изборити да потпишу Караџић и Младић, пробајте. Ако не може, нека потпишу други.
Крајишник: Нема правог посла ако не верујемо једни другима. Питање је просте већине. Осетљиви смо на неравноправност. Немојте доносити одлуке без Скупштине. Ја не могу ништа ако нисам овлашћен. Немојте да сада пишемо акт. Ми се морамо консултовати.
Милошевић: Па именујте Караџића и Младића.
Караџић: Главни проблем је како ће се радити. Други проблем је надгласавање.
Милошевић: Не пристајем, јер сте ви мајстори за куповање погрешног времена. „Прегласавање“ је мени потребно не само да ме ви не преварите већ због опортунитета. Ви сте дилетанти, а ја хоћу да искористим прави тренутак. Први метак мора ићи право у чело. Уосталом, може и 3+3, али онда уколико су подељени гласови, председник одлучује.
Иринеј: Тако је и у цркви.
Перишић: Алтернатива је губитак свега.
Караџић: Добро, заједничка делегација.
Милошевић: Не може него јединствена. Хоћете ли – да или не?
(После паузе)
Караџић: Зашто нас елиминишу?
Милошевић: Не знам.
Караџић: Да будемо искрени. Председник Милошевић је прихватио сваки план. Да смо прихватили Венс-Овенов план, до сада нас не би било. Вас могу да уцењују санкцијама, а нас не могу.
Милошевић: Морамо имати делегацију која може да донесе одлуку. Нисмо ми пристајали на уцене.
Крајишник: Јуче смо пристали на унију. Сада тражимо механизам за одлучивање. Молим вас, дајте заједничку комисију. Немојте нас притискати.
Иринеј: Не можемо се разићи одавде и ићи у сопствену пропаст. Сви смо потребни једни другима. Није исто јесу ли Муслимани на Дрини или на Уни. што се одлучивања тиче, у цркви је тако, ако је 50:50, патријарх одлучује. Делегација је мериторна, али ако не може да се усагласи, онда мора један да донесе одлуку. Грех је да се разиђемо без договора. Милошевић је неспорно први, али се мора консултовати са представницима Републике Српске.
Перишић: Алтернатива је пропаст. А минимум је 49 одсто. Срби су као најлон чарапе, Србин нема више чиме да се бори. Нећете да сагледате општи интерес народа.
Милошевић: Ви нисте спремни за брзи мир. Да Бог да да се варам, али ће онда бити брзи рат. На том вашем неповерењу неће бити Републике Српске.
Караџић: У стратегији се слажемо, али не у тактици. Видите шта енглеска штампа данас пише. Ако стрепе да ће Срби одбити, даће нам више. Праве нови план само зато што их Срби притискају. А за вас имају кључ – санкције.
Милошевић: Да је тако, давно смо могли прихватити – признати Босну и скинути санкције. Ствар је у томе што они немају избор, морају наћи решење. Значи рат, ако не може мир.
Караџић: Немојте им рећи да одлучује Слободан Милошевић.
Милошевић: Ако не кажете, преговори немају валидитет.
Б. Плавшић: Да иду тројица наших и Слободан Милошевић. (обраћа се Милошевићу) Али морате се потрудити!
Булатовић: Тактика не може да угрози стратегију.
Лилић: Знате колико сте држали пре годину дана, а шта држите данас. Ја сам за 5+3. Треба да уградимо ваше представнике у делегацију. Ако можете сами, ви преговарајте.
Патријарх: Само се немојте делити.
Гверо: Знамо какав је утицај Крајишника и Караџића на Скупштину.
Милошевић: Све смо покушали. Одговорност је ваша. Увредили сте ме. А ваша је одговорност и према свом народу. Није ми жао што ћете се ви убити, али убићете толики народ, а ваша кожа не може то покрити. Више нема пата-карте.
Караџић: Можемо ли да се договримо да се то подразумева.
Милошевић: Не можемо. Све мора да пише. Ево предлог документа 3+3, ако нема сагласности, одлучује Милошевић.
(Тајац)
Патријарх: Када сам чуо да нас могу уништити, питам се где је та стопа где морамо стати. Морамо имати на уму да је за нас бити или не бити. Морамо договор заједнички прихватити и онда се држати тога.
Младић: Једна је Србија. Морамо наступати јединствено. Нема времена, а нема ни суштинског проблема – Слободан Милошевић жели наше учешће у делегацији, да будемо органски део. Неопходне су консултације, наравно. Ако се може, не помињати план Конткт-групе. Слободан Милошевић ће се изборити за максимум. Милошевић има пуно право да „пресече“. Иначе, не гине нам брзи рат и уништење. Морамо гледати практичну страну.
Преузето са: https://www.facebook.com/dusan.maric.77/posts/1384510751671464
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.