Овим ријечима која се изговарају када се крстимо, почиње натпис на мрамору сљемењаку некрополе Оловци, чије нам фотографије донесе Маринко Петровић. Хвала му!
Сл. 1. Споменик са ћириличним натписом
Да не би понављали већ речено и написано, ову некрополу је описао Шефик Бешлагић, 1959. године у ,,Гласнику земаљског музеја у Сарајеву,, под насловом ,,Неколико новопронађених натписа на стећцима“ на страницама 245. и 246. Па Вам тај текст преносимо у цијелости:
„ОЛОВЦИ
Село Оловци налази се око 18 км сјеверозападно од Кладња, у општини кладањској. На лијевој страни цесте Олово – Тухољ ситуирана је средњовјековна некропола са 17 стећака (12 сљемењака, 4 сандука и 1 обелиск) од којих 5 имају украсе у виду спирала, крста и тодираних врпца. На источној чеоној страни нешто издвојеног сљемењака (167 х 70 х 64 цм) са постољем уклесан је сљедећи натпис:
ВbHМЕ ωТЦА И СHNА H СВТАГО ДХА
АСЕ ЛЕЖH РАДОМHРbюРHСАЛHЂb
NА СВОЕH ЗЕМЛH ….ПЛЕМЕNHТОH
Транскрибован овај натпис гласи:
В’ ИМЕ ОТЦА И СИНА И СВТАГО ДХ(А) АСЕ ЛЕЖИ РАДОМИР ЈУРИСАЛИЋ
НА СВОЕИ ЗЕМЛИ ПЛЕМЕНТОИ
Стећак је био затрпан па га је требало откопати да би се натпис видио. Његовс слова су данас доста добро очувана. Једино у почетку последњег реда недостају два слова која вјероватно значе НА. Мајсор (писар или клесар) у ријечи ОЦА дописује мало Т изнад О што се обичавало у своје вријеме. Он изоставља нека слова: у ријечи СВЕТАГО нема слова Е, ријеч ДУХА пише само са два односно три слова, ако претпоставимо да има А, изостављајући први самогласник. Иза имена и презимена употребљава полуглас. И последњу ријеч је непотпуно написао – очито је да се ту радио о ријечи ПЛЕМЕНИТОИ. Уводна формула није тако честа на овој врсти сопоменика (Т. II, 4).
Држим да овај натпис треба читати овако:
В’ ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТАГО ДУХА, АСЕ ЛЕЖИ РАДОМИР ЈУРИСАЛИЋ НА СВОИ ЗЕМЛИ (НА) ПЛЕМЕНИТОИ.
Није познато ко је Радомир Јурисалић. Сигурно је да он припада феудалној породици Јурисалића чија је баштина била у овоме крају.
По облику слова натпис би најприје могао да се стави у XIV или XV вијек.
Евидентирање натписа обавио је стручњак Завода за заштиту споменика културе у Сарајеву Здравко Кајмаковић у мају 1958. године.“
Само да напоменемо оно што је изостављено да је натпис на овом споменутом мрамору писан старом ћирилицом, на српскословенском језику, тј. старословенском језику српске редакције па није чудно нити потребно објашњавати нешто посебно зашто је писано слово Т изнад ωу ријечи ωТЦА , зашто се пише ДХА без У или употреба ,,дебелог“ или „танког“ полугласа ЈЕР.
Довљно је да се прочитају средњовјековна Јеванђеља или повеље босанских банова и краљева који себе Стефаном називаше.
Мрамор, сљемењак украшен владичанским жезлом.
Фотографије начино Маринко Петровић.
Преузето са сајта МРАМОРЈЕ
http://www.plemenito.com/sr/u-ime-oca-i-sina-i-svetoga-duha-/o137
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.