Угљеша Даниловић, од септембра до децембра 1941. године био је у Херцеговини, гдје је радио на реорганизовању устаничке војске и стварању партизанских одреда. Од септембра 1941. године, био је командант штаба НОП одреда у Херцеговини. У свом извјештају о почетку устанка у Херцеговини и стању на терену, између осталога, писао је и о разлозима одмазде устаника над херцеговачким муслиманима. Даниловић наводи два фактора од утицаја на ток догађаја:
„Прво, то су људи који су или сами преживјели јаме или им је цјелокупна породица поклана. Ови су били најактивнији у клању и они су први покољ на Дабру и извршили. Други фактор био је тај што су ово гранични крајеви гдје пљачка и паљење непријатеља (муслимана) постоји као традиција (мисли се на паљење имовине – Редакција). Осим тога, садистичка убиства која су у маси извршена над Србима у гатачком, љубињском и столачком срезу изазвали су нечувену мржњу према муслиманима. Причало се да су усташе на Берковићима кували дјецу и нагонили њихове мајке да их једу, а послије их убијали, силовали дјевојке и жене итд. Кажу, бити убијен метком то је значило срећу. Сви злочинци који су починили та дјела били су домаћи муслимани, а готово у свим дјеловима источне Херцеговине муслимани су масовно пристајали уз усташе“.
ИЗВОР: Branko Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939-1945, Beograd, 1992, 130-131.
ПРИРЕДИЛА: Редакција
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.