Устанак се одиграо спонтано и стихијски. Један савременик је забиљежио „великом брзином и ланчаном реакцијом“. У мемоарима Миће Зеца, из Стригова, које је дјелимично објавио Миливој Родић, налазимо опис почетка устанка. За 29. јул пише: „У Кнежици и Јеловцу панично звоне звона на узбуну. Пуцњава. Жандармеријска патрола бјежи из Међувођа. Маса сељака јури за њима, пресрета и опкољава. Жандарми бацају пушке. Побили су их тољагама. То је устанак! Сељаци спонтано нападају жандармеријску касарну у Кнежици. Путем према мојој кући пристижу групе сељака из мога и околних села. Улазе у двориште. Жагор постаје све јачи. Вељко, хајдемо! Почело је спонтано, па и нека је! Миле, испали метак. И ми се дижемо! Ушли смо у кућу. Сељаци су око нас. Узбуђење. Осјећамо историјски значај ових тренутака, то нас надахњује. На столу је флаша ракије и у чашице се точи устаницима. Хоћемо ли са божјом помоћи? – питају. Нека нам је у добри час и да буде срећно! Љубимо се. Како тај стари кнежопољски обичај улива снагу!“
У историографији након Другог свјетског рата писало је да је избијање устанка на подручју Козаре искључиво дјело комунистичке партије и њених чланова. Овај стереотип, широко распрострањен у историографији, сам је разбио један комунистички првак. Наиме, Јоцо Марјановић у својим сјећањима записао је да су комунисти радили на стварању ударних диверзантних група које би имале задатак да униште чворне тачке саобраћаја, мостове, телефонске везе, онеспособљавају индустријска постројења. Општи народни устанак који је избио крајем јула „нико није имао у глави“. Према Марјановићу устанак у Међувођу избио је случајно „јер су комунисти били на састанку и договарали се о начину пружања отпора“. Масовност устанка и стварање фронтова према градовима створило је проблеме комунистичким првацима који су касније „муку мучили“ како се ослободити фронта и створити партизанске чете.
Преузето из књиге Марка Јанковића, „Дубички 20. вијек“ Бања Лука, 2018.
Извор за насловну фотографију: Dron.ba
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.