Дивна Ђоковић
(Ливно, 1915. – Београд, 2005.)
Дивна Ђоковић (рођена Радић) рођена је у Ливну 1915. године, а детињство је провела у Сарајеву, где је учила музику: клавир и певање. Након што је матурирала, постала је слушалац Глумачке школе Народног позоришта у Београду, театра на чијој сцени је заиграла већ 1935. године, тумачећи Хедвиг у Ибзеновом комаду „Дивља патка“, као алтернација прослављене глумице Љубинке Бобић.
Позоришни критичари су још тада хвалили природност Дивне Ђоковић, као и њену зрелу и лепу дикцију. За младу, двадесетогодишњу глумицу, ово је био више него сјајан деби: наступала је равноправно са најугледнијим члановима београдског Народног позоришта: Маријом Тобарском, Александром Златковић и Франом Новаковићем.
Недуго потом, Дивна Ђоковић освојила је стипендију краљице Марије, што јој је омогућило да своје школовање настави у Бечу, на Државној музичкој академији и Академији позоришне уметности. Из Беча се вратила 1938. године, и то са две дипломе: дипломом оперског певања и дипломом Мајсторске школе за драмску уметност. На испитним представама бечке Академије наступила је као Микаела у опери „Кармен“ Жоржа Бизеа, као Зибел у „Фаусту“ Шарла Гуно, и као Марженка у „проданој невести“ Беџиха Сметане „. Кристално чиста интонација, лепота сопрана и глумачка безбедност донели су Дивни Ђоковић и победу на Међународном конкурсу певача у Бечу, 1938. године.
По повратку са студија у Бечу, Дивна Ђоковић ангажована је као чланица Опере Народног позоришта у Београду. Ређају се улоге у „Фаусту“ (Зибел), „Фигаровој женидби“ (Керубин), у Глуковом „Орфеју“ (Амор), у опери „Четири грубијана“ Ермана Фолф-Ферарија (луцијета) итд. Међутим, Дивна Ђоковић је паралелно неговала и своју драмску каријеру, најпре прихватајући улогу Зине у комаду „Директор Чампа“ Јоже Крањца (режија: Бојан Ступица), а затим и тумачећи Коштану у истоименом позоришном комаду с певањем (1939). Управо ће Коштана бити њена животна улога, коју ће интерпретирати готово три деценије на сцени Народног позоришта у Београду. Управо је ова ролна Дивни Ђоковић донела ласкава признања критике, али и одушевљене аплаузе многобројних гледалаца, постајући заштитни знак њене уметничке каријере.
Након што је читав низ година упоредо успешно наступала у оперским и драмским представама Народног позоришта у Београду, Дивна Ђоковић је напустила Оперу и дефинитивно се определила за уметничко деловање у Драми националног театра. У својој богатој глумачкој каријери, која је трајала пуне три и по деценије, ова велика глумица је остварила преко 50 улога: од Шекспира до Молијера, Ибзена, Достојевског, Порто-риса, Монтерлан, Вајлда, Толстоја … а посебно је успешна била у представама домаћих класичних и савремених писаца, међу којима је био и њен супруг, Милан Ђоковић. Наступала је у Стеријином комедијама, као Анчица у „Покондиреној тикви“ и Јелица у „Лажи и паралажа“, била је Савета у Трифковићевој „Избирачица“ и Љубица у „Ђидо“ Јанка Веселиновића, играла је Зону и Васку у Сремчевој „зони Замфировој“ , а позоришна публика је памти и по модерним интерпретацијама Јелене у „раскрснице“ Милана Ђоковића, и сестре Ангелике у „Господи Глембајевима“ Мирослава Крлеже. Одликујући се лакоћом и слободом трансформације глумачког израза, Дивна Ђоковић је са успехом превазилазила класична фаховска сврставања, подједнако добро тумачећи драмске и комичне улоге. У руском репертоару истакла се у драматизацијама дела Достојевског (Нина Александровна у „Идиоту“, Прасковија Дроздов у „Злим дусима“), и као тумач Толстојевих ликова (Грофица у „Ани Карењиној“, Маше и госпође Карењин у „Живом лешу“). У француским и енглеским конверзациони делима дошла је до изражаја сјајна дикција Дивне Ђоковић, посебно приликом извођења „Лепезе леди Виндермир“ Оскара Вајлда, у којој је тумачила насловну улогу, или у Пижеовој комедији „Срећни дани“, где је играла Франсин.
Дивна Ђоковић је у својој уметничкој делатности посебну пажњу поклонила рецитовању; у групи са глумицом Миром Бобић и пијанисткињом Олгом Попов изводила је више од двадесет поетско-музичких рецитала. Интерпретирајући искључиво народну поезију и поезију домаћих песника, уметнице су одржале више од хиљаду концерата у земљи и иностраству (САД, Велика Британија, Канада, Аустрија, Бугарска, Румунија итд.). Систематизујући своје богато искуство у овом пољу, Дивна Ђоковић је објавила и коришћење „Основи рецитовања за аматере“. Током
своје уметничке каријере, Дивна Ђоковић је остала упамћена и као одличан интерпретатор наших народних песама на програмима Радио Београда, а њен глас је остао забележен у музичким архивама ове медијске куће.
Дивна Ђоковић је свој раскошни таленат и богато уметничко искуство поделила и са будућим уметницима, младим студентима уметничких академија: предавала је Поставку гласа и дикцију на Одсеку глуме Музичке академије у Београду, у Студију Народног позоришта, као и на Академији за позоришну уметности и Академији уметности у Београду.
Оперска дива и глумица Дивна Ђоковић преминула је 2005. године у Београду, у 90. години живота.
Фонд „Милан Ђоковић“
Текст преузет са адресе: http://www.zapadnisrbi.com/index.php/zasluzni-srbi/muzicari/77-divna-dokovic