Шеријатским коловођама: честитоме Кади ефендији и Муселиму аги, изручује се следеђа наредба:
Христијански народ (раја тајфеси) у Бањалуки, својом посредно управљеном молбом, затражила је дозволење – изум – да једног учитеља – муалеми даскалосе – имати може. На молбу тог христијанског особља – земи раја – дозвољује се, да ради поучавања њихове младежи – сибијан – по њиховоме обичају учитеља имати могу.
О чему се и ви хаћиме – кадија и муселими убавјешчујете, с тим да се против тому ни од једне стране какво притјесњење или уплив учинио не би, него да подупирете тај младечки – сибијански положај.
Ова се бурунтија из Сарајева, главног мјеста Босанског вилајета, Херцеговачког и Зворничког сандџака итд. вама у руке шаље, да по истој поступате и овом противног да се клоните.
Сарајево 15. шабана 1248. (9. јунија 1832.)
(са турског превео 10. септ. 1880. Коста Јовановић)
Бурунтија
Из цитиране, на пергаменту исписане бурунтије, може да се закључи да је, са знањем и дозволом власти, српско-православна основна школа у Бањалуци постојала најмање од 1832. Навод из бурунтије, да „по њиховоме обичају учитеља имати могу“, упућује на закључак да је школа постојала и раније, у Бањалуци или другдје, не знамо.
Светозар Вукашиновић, управитељ Српске православне основне мушке и женске школе у Бањалуци 1883/84, наводи у школском извјештају да је почетак рада ове школе „можда и немогуће тачно означити, почем за то никвих података нема, а као што сам извијештен, тога се не сечају ни најстарији ондашњи читељи. Но у архиви овдашње српске правосл. црквено-школске општине, налази се један акт, старији од по стољећа, који нам може послужити као основ прегледа“.
Он даље закључује да је „прије полак стољећа и у млогим другим напреднијим мјестима под повољнијим животним околностима била школа тек у повоју“ и да је „овђе морала бити добра вешина свијестних људи, Срба, који су школу доста цијенили и за њу се старали“.
Богословија
До 1865. школа је била мјешовита, са једним учитељем. Од 1866. била су већ два учитеља, обојица са по два мјешовита разреда. Баш те 1866. уз школу је подигнута Пелагићева „православна босанско-бањалучка богословија“, која је потрајала до 1875. Отад су младићи након завршеног четвртог разреда основне школе могли да пређу у богословију. Да би школа за богословију припремила што спремније ученике, мушки разреди су 1868. повјерени двојици учитеља, док је за женску дјецу постављена учитељица. То је потрајало до 1880, када је, због нараслог броја ученица, постављена још једна учитељица.
Настава
Школска година је трајала од 15. августа 1883. до 29. јуна наредне године. Настава је одржавана од осам до једанаест прије и од два до четири „пошље“ подне, изузимајући недјељне и празничне дане и четвртак, као дан седмичног одмора.
„Школу су посјећивали ученици и ученице уредно; а узевши у обзир необавезност школске наставе, смјели би рећи и најуредније. Неђељних и празничних дана ишли су ученици и ученице са учитељима и учитељицама уредно на богослужење; исто тако су и примали свету тајну причешћа, по обреду православне цркве за вријеме великих постова.“
Пошто је школу похађао знатан број младића између 14 и 19 година, владање и морално понашање ученика је било „тим већма задовољавајуће“. Један ученик је кажњен отпустом из школе „за свагда“, један је иступио не сачекавши изрицање дисциплинске мјере, док је једноме дата „лоша биљешка из владања“.
И наставно особље у школи је уредно обављало своје дужности. Одсуствовао је само Љубиша Трбуховић, 9-26. априла 1884, „због војачења“. У вријеме одсуства у цркви га је замијенио свештеник Милан Марјановић, а у школи „управитељ са једним шедатором“ (шедатори су ђаци који су на себе узимали обавезу да уче неколицину ученика из појединих предмета).
Управа
Управу над школом вршила је општина. На општинској сједници од 22. септембра 1883. за управитеља је постављен Светозар Вукашиновић, учитељ трећег и четвртог разреда. Он је на том мјесту замијенио Вида Ковачевића, након што је овај постављен за бањалучког пароха. Економско старање било је повјерено школском одбору који је спроводио своје закључке и општинске налоге, а општини полагао рачун.
Врло сиромашни ученици, „били одавде ил’ са стране не плаћају школарине а добивају и школске књиге безплатно“. Поред тога, школски одбор је за Ускрс одјенуо 50 сиромашних ученика и ученица.
Учитељ првог и другог мушког разреда био је Љубиша Трбуховић, који је у школу дошао 1. августа 1882. из Карловца.
Учитељица првог и другог женског разреда била је Софија Ковачевић, која је у Бањалуку дошла 1. августа 1883. Учитељица трећег и четвртог разреда била је Анка Дракулић, родом из Глине, која је препарандију завршила 1868. у Загребу, а наредне године тамо положила и стручни испит. У Бањалуци је радила од 1. октобра 1879. Њих двије су остале упамћене нарочито по томе што су у вријеме Првог свјетског рата, када су српске школе затваране, радиле са дјецом по приватним кућама. Обје су због тога прогоњене од аустроугарских власти.
Школу је 1883/84. уписало 149 ученика и 68 ученица. У току школске године одступило је 19 ученика и шест ученица, док је шестогодишњи Миле Станковић из Бањалуке преминуо. На понављање разреда упућено је 11 ученика и шест ученица. Свих 217 ученика, осим једне ученице, били су православне вјере. Наравно, већина ученика била је из Бањалуке, али су пристигли и из Лакташа, Требиња, Варцар Вакуфа, Гламоча, Коњица, Градишке, Нове Градишке, Градачца, Сарајева, Огулина, Приједора. Свега пет ученица није било из Бањалуке. Двије ученице дошле су из Градишке, а по једна из Дервенте, Гламоча и Приједора.
Десетог јуна 1884. „благоизвољео је преузвишени господин ц. кр. Ф. – министар Бењамин плем. Калај посјетити ову школу, бавећи се у сваком разреду по неколико минута, те питајући како дјеца похађају школу, шта се предаје, по којим књигама итд.“.
Четвртог маја школу су посјетили предсједник општине Тодор Пиштељић и школски референт Љубоје Длустуш, „концеписта код в. земаљске владе“.
Школски испит
Годишњи школски испит одржан је 25-28. јуна 1884. „под предсједовањем“ Тодора Пиштељића. Од политичке области испиту је први дан присуствовао котарски предсједник Лаза Добошевић, а остала три дана котарски судија Јаворски. На Петровдан, 29. јуна (по старом календару), учитељи и ђаци присуствовали су благодарењу у цркви. Одмах затим дијељене су школске свједоџбе, а ђацима који су се „понајбоље владали и учили“ и књиге зв. премије. Укупно је подијељено 36 премија, углавном пољопривредног садржаја, набављених о општинском трошку.
Зоран С. Мачкић, архивски савјетник Архив Републике Српске
http://www.glassrpske.com/plus/istorija/Zapisi-iz-arhiva-Republike-Srpske-38-Pravoslavna-osnovna-skola-u-Banjaluci-II-dio/166760.html
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.