„Отаџбина“ је у почетку била лист Демократске странке, а затим Самосталне демократске странке (СДС) у Босни и Херцеговини. У њеном поднаслову је стајало:
„Недељник за политику, просвету и привреду“. Власник листа била је Демократска, односно Самостална демократска странка. Лист је уређивао Редакциони одбор. Одговорни уредници били су: Богдан Станковић од броја 1 до 3 (1923), Ђоко Бркић од броја 4 (1923) до 93 (1925) и Шпиро Боцарић од броја 94 до 100 (1925). Први број појавио се у Бањалуци 26. августа 1923.
Демократе су дајући листу име „Отаџбина“ жељеле „да придобију поборнике Кочићеве социјалне филозофије у Крајини“, међу којим је „сељаштво било у првом плану“. У уводнику првог броја „Отаџбине“ изложен је програм листа, који се залагао за јединствену југословенску државу, којој је требало потчинити „интересе племенске и верске, локалне, партијске и личне“. Лист је обећао да ће заступати интересе Босанске Крајине и радити „на добру државе и за њено јединство… Просперитет и снага отаџбине – то нам је идеал“, каже се на крају.
Лист је редовно на уводном мјесту доносио политички чланак са својим коментаром упереним против радикала, земљорадника, федералиста, сепаратиста и клерикалаца, а онда је у обимном Политичком прегледу доносио „стално исцрпан и јасан преглед важних политичких догађаја у свету и код нас“.
У рубрикама Наши дописи, Дневне вести и Градска кроника регистровани су у краћим биљешкама значајнији догађаји у Бањалуци и Босанској Крајини, затим су слиједиле рубрике Народно здравље, Привреда, Соколство и Спорт. Од броја 9 (1923) лист је, по угледу на Кочићеву „Отаџбину“, увео рубрику Суви зулуми. Посљедња страна била је резервисана за огласе. У фељтону и подлистку објављено је више занимљивих чланака. Лист је оштру полемику водио са радикалском Српском ријечи и земљорадничким Тежачким покретом.
Након цијепања Демократске странке лист је постао орган Самосталне демократске странке. Као гласило ове странке „Отаџбина“ је увела посебну рубрику под насловом Из С.Д.С., у којој је највише писано о скупштинама, конференцијама и зборовима самосталаца.
„Отаџбина“ је штампана ћирилицом и латиницом, на фолио формату (54 цм), у Штампарији С. Угреновић и синови, Штампарији Душан Угреновић и Штампарији „Глас Крајине“. Излазила је једанпут недјељно. Лист је престао да излази 3. октобра 1925. Укупно је изашао 161 број. Сваки број обиљежен је засебно, обично на по четири стране.
„Крајишки гласник“
„Крајишки гласник“ био је независни, ванстраначки, политичко-информативни лист за Босанску Крајину. Власник листа је био Манфред Макале, а уредник Драган Голуб. Штампан је ћирилицом и латиницом на четири стране фолио формата. Први број изашао је 15. јула 1922. Излазио је „сваког дана осим недеље и празника“. Сваки број пагиниран је засебно. Лист је излазио и у току 1923.
„Тразера“
„Тразера“ је шаљиви лист. Био је то једини јеврејски лист који је излазио у Бањалуци. Његов накладник, главни и одговорни уредник био је Макс Розенраух. Лист је почео да излази у љето 1923.
Први број „Тразере“ није сачуван. Могуће да је забрањен прије одласка у продају. У другом броју уредништво је објавило сатиричну читуљу листу: „Болним срцем јављамо свим знанцима, пријатељима и читатељима, да је први број „Тразере“ што несретним случајем, што мученичком смрћу на ломачи неколико часака иза рођења преминуо“. Можда је први број листа својим писањем неког озбиљно узнемирио или изазвао непријатности.
Други број „Тразере“ доноси највише прилога о Четвртом слету јеврејске омладине одржаном у Београду. Овај број садржи доста „пошалица“, од којих су многе штампане у стиху. „Тразера“ је помоћу хумора и сатире указивала на разна питања и проблеме из живота бањалучких Јевреја, а осврнула се и на писање бањалучких листова, односно „како су овдашње новине регистрирале нашу пуримску приредбу“. Лист је писао и о раду разних друштава у Бањалуци, уз напомену да „аутоинтервју“ Макса Вајса, предсједника „Езре“, даје комплетну оцјену о (не)раду тог јеврејског друштва.
Лист је штампан двојезично, на шпанском сефардском и српскохрватском језику. На шпанском сефардском објављена су два прилога: „El nuevo – Erez Izrael – ен Б. Лука“ (у поднаслову „La kavane Luft „) и „Una letra da le Sana “ (у поднаслову „El jevamjento d’adjutans en las societades de moheris“). „Тразера“ је штампана на осам страна фолио формата у Штампарији Фон и Гргић у Бањалуци.
Није познато да ли је послије другог изашао још који број.
„Комарац“
„Комарац“ је „шаљиви лист за Босански Нови и околину“. Власник и издавач листа био је Ђуро Шолц, власник књижаре и папирнице у Босанском Новом. Одговорни уредник био је Хасан Бадић, а као главни уредник означен је „Жорж“. Почео је да излази 1. августа 1923, а изашао је само један број. Лист је израђен на апарату тзв. „опалограф“. Штампан је ћирилицом и латиницом, једанпут недјељно. Сви чланци у листу потписани су псеудонимима.
Лист је почео да излази без дозволе власти. Његова појава узрујала је многе грађане Босанског Новог, јер „су у њему дотакнути“. Због тога су локалне власти заплијениле све копије првог броја, а власнику наредиле да обустави издавање листа. Наредба је образложена чињеницом да је Босански Нови „мала варошица у којој апсолутно нема потребе да излази овакав лист, који побуђује сензацију у граду, гдје би врло лако могло доћи до личног и стварног обрачунавања на улици“.
Мр БОЈАН СТОЈНИЋ, архивски савјетник, директор Архива Републике Српске
http://www.glassrpske.com/plus/istorija/ZAPISI-IZ-ARHIVA-Stampa-u-Bosanskoj-Krajini-1906-1941-Otadzbina-za-jedinstvenu-jugoslovensku-drzavu/211170.html
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.