„Народна воља“ био је лист који је претходио стварању нове државе и гласник новооснованог Одбора Народног вијећа у Бањалуци, први бањалучки лист који је излазио након пропасти аустроугарске власти. Први број изашао је 6. новембра 1918. Уређивао га је Саво Миладиновић.
У уводнику првог броја уредништво је образложило разлоге покретања листа: „Да би наш народ могао што је могуће прије сазнати за хисторијске догађаје, који се данас одигравају, ријешио је Одбор Народног вијећа, да привремено и према потреби, издаје један гласник, који би ту потребу колико толико задовољио. Тај гласник доносиће све важније вијести и то само из поузданих извора, те ће тако наш народ, бар у Бањој Луци и околини, бити обавијештен често много брже него из загребачких новина. Осим тога, стаће се на овај начин измишљеним и лажним вијестима на пут. Тако исто доносиће се одредбе Народног вијећа, војничког и жандармеријског заповједништва. Дописи са стране добро ће нам доћи“.
Народна воља је преносила „најновије брзојавне и телефонске вијести“ Народног вијећа у Бањалуци, Народне владе из Сарајева, Војног одсјека за Босну и Херцеговину из Загреба и Генералштаба Народне војске из Загреба. Лист је доносио информације о ослобођењу југословенских земаља од Аустроугарске и напредовању српске војске.
У рубрикама домаће вијести и дописи су објављиване најновије вијести из Бањалуке и Босне и Херцеговине.
Лист је излазио „привремено и по потреби“ до 8. децембра 1918, закључно са бројем 11. Потиснуо га је новоосновани политичко-информативни лист „Држава“. У почетку је имао једну до двије, а од броја девет, 26. новембра 1918, четири стране. Сваки број пагиниран је засебно. Штампан је ћирилицом и латиницом, на фолио формату (54 цм), у Штампарији „С. Угреновић и синови“ у Бањалуци.
„Држава“ – Јединствена држава
„Држава“ је политичко-информативни лист. Почела је да излази 24. новембра 1918. У почетку је била орган Народне политичке организације за бихаћки и бањалучки округ. Њен власник био је др Душан Иванишевић, члан Покрајинског одбора Народне политичке организације.
„Држава“ је први озбиљан политичко-информативни лист у Бањалуци након Првог свјетског рата. Потиснуо је „Народну вољу“, као што је „политичка организација“ потиснула „вијеће“. Имао је „задатак да постане израз расположења народа Крајине у решавању облика државе, њеног унутрашњег уређења и решења тешког аграрног питања“. Лист је био „више идеолошки израз политичких и националних струја него орган какве странке“, залажући се „за пуно народно јединство, заступајући идеологију југословенства“.
У државно-правним и политичким питањима лист се залагао „да се читава организација државе Срба, Хрвата и Словенаца уреди као демократска монархија са династијом Карађорђевића, без икаквих политичких граница и без икаквих провинцијалних или племенских аутономија“. Полазећи од становишта „да земља припада ономе ко је обрађује“, лист је захтијевао радикално рјешење аграрног питања без откупа кметова. У социјалним, економским и просвјетно-културнимпитањима лист је заступао савремена начела и схватања.
Прихватајући „Државу“ за свој орган, Народна политичка организација за бихаћки и бањалучки округ мијења јој име у „Јединствена држава“, али се „у начину писања није углавном ништа променило“. То је потрајало до априла 1919. Мотивишући промјену назива листа, редакција каже да је по „жељи огромне већине народа у бањолучком и бихаћком округу створена политичка организација, која ће радити на томе, да се наша држава изгради јединствено без икаквих унутрашњих политичких граница“.
Након што је Светозар Прибићевић покренуо акцију за оснивање Демократске странке, тој су се акцији придружили представници Народне политичке организације, који су учествовали на оснивачкој скупштини Демократске странке, одржаној у Сарајеву 15. и 16. фебруара 1919. На проширеној сједници Покрајинског одбора НПО, одржаној 24. априла 1919, одлучено је да се организација расформира, а њене присталице страначки опредијеле. Већина присталица НПО опредијелила се за Демократску странку, нову политичку организацију за цијелу државу. Из редакције „Јединствене државе“ су иступиле присталице радикала и 27. априла 1919. покренуле „Гласник“ Одбора за организацију Народне радикалне странке. Послије априлске сједнице, „Јединствена држава“ постала је орган прво Демократске странке, а затим Самосталне демократске странке (од 1924).
У почетку је власник „Државе“ био Секретаријат Демократске странке за Босанску Крајину, а касније Одбор Самосталне демократске странке. Лист је уређивао редакциони одбор у саставу: Фрањо Виолић, прота Душан Кецмановић, др Димитрије Закић, Шпиро Боцарић и професори Илија Михић и Драгутин Кокановић. Уређиван је „углавном добро, особито у прво време, па је поред политичких вести имао доста других разноврсних обавештења“. Средином 1919. лист је водио огорчену борбу са радикалским „Гласником“.
„Држава“ је излазила једанпут недјељно од новембра 1918. до зиме 1920 (око 100 бројева). Од тада је излазила нередовно, обично за вријеме избора, све до краја избора 1927. Штампана је ћирилицом и латиницом, на фолио формату (48 цм), у Штампарији „С. Угреновић и синови“. Сваки број је пагиниран засебно, обично четири стране.
Мр Бојан Стојнић, архивски савјетник, директор Архива Републике Српске
http://www.glassrpske.com/plus/istorija/ZAPISI-IZ-ARHIVA-Stampa-u-Bosanskoj-Krajini-1906-1941Narodna-volja-prvi-banjalucki-list/209672.html
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.