Тема „Зашто Јасеновац није ослобођен“, посуђена је из дјела два југословенска историчара, Славка Одића и Славка Комарице, који су 2005. објавили књигу под тим насловом. Питање, зашто Јасеновац није ослобођен, више од седамдесет година мучи, не само публицистику и историографију, него и ширу јавност. Опште је познато да су јасеновачки логораши 22. априла 1945. извршили пробој из логора, а да су прве југословенске јединице у порушени логор ушле тек десет дана касније. Аутори су извршили једну опсежну анализу, у којој су разматрали могућности партизанских јединица, са простора Босанске Крајине и Славоније, и њихову способност за извршење једне такве операције. Такође, пажња је посвећена руководству КПЈ без чије политичке воље логор није могао бити ослобођен.
Аутори су доказали, да се насупрот неким тврдњама да се мало знало о правој природи логора, у пропаганди народноослободилачког покрета током 1942. Јасеновац већ увелико помињао као „кланица бр 1 у НДХ“. У писму Јосипа Броза Тита, које је 4. априла 1942. послао у Москву, Јасеновац се помиње као најстрашнији концентрациони логор у Хрватској. Даље у тексту Тито каже да „саме усташе признају да је од почетка њиховог доласка на власт у Хрватској убијено до пет стотина хиљада људи већином Срба.“ Крајем октобра исте године команда 5. козарачке бригаде је предложила штабу 3. славонске оперативне зоне да се организује заједнички напад на Дубицу, Јасеновац и Градишку. Закључак аутора је да је од јесени 1942, а нарочито од прољећа 1943. било неколико веома повољних прилика за ослобађање логора, када су у Босанској Крајини и Славонији постојале добро наоружане и мотивисане јединице за један такав подухват. Иницијативе за овакав подухват су постојале код бораца, неких партизанских штабова, као и код самих логораша, који су се свакодневно припремали за овај тренутак.
Међутим оно што је недостајало за ослобађање логора била је политичка воља. Како се логор налазио на простору гдје је Комунистичка партија Хрватске (КПХ) имала главну ријеч, без њеног одобравања није било могућности за један овакав подухват. Аутори су недвосмислено доказали да је било више иницијатива нижерангираних партизанских штабова са подручја Босанске Крајине, Славоније и Баније, који су изражавали спремност и инсистирали на ослобађању логора. Све ове инцијативе су стизале до самог врха КПХ, гдје им се губи сваки траг. Индиректно аутори су одговорили на дуго постављано питање „Зашто Јасеновац није ослобођен“, а ми вам топло препоручујемо наведено дјело.
ИЗВОР: http://historyofyugoslavia.com/
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.