За­пи­си из ар­хи­ва… Штам­па у Бо­сан­ској Кра­ји­ни (1906-1941): Наш жи­вот Kос­те Мај­ки­ћа

Мај­кић је кра­јем ју­на 1906. обно­вио лист „Наш жи­вот“, и он је по­но­во имао ка­ра­ктер кул­тур­но-по­ли­ти­чко-со­ци­јал­не ре­ви­је. У по­дна­сло­ву лис­та ста­ја­ла је кри­ла­ти­ца: „Прос­вје­том сло­бо­ди. Па­ме­тним ра­дом на­прет­ку“.

Лист „Наш жи­вот“ је кул­тур­но-по­ли­ти­чка и со­ци­јал­на ре­ви­ја, ко­ју је по­кре­нуо Кос­та Мај­кић 31. мар­та 1905. у Са­ра­је­ву. Циљ му је био да ра­ди „на ва­спи­та­вању и обра­зо­вању Срба у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни“, да „ши­ри здра­ве и са­вре­ме­не пој­мо­ве“ о друш­тву и ути­че на ма­те­ри­јал­но и кул­тур­но ја­чање српског на­ро­да у усло­ви­ма аус­тро­угар­ске оку­па­ци­је. У Са­ра­је­ву је до 15. окто­бра 1905. иза­шло првих 12 бро­је­ва. Са Мај­ки­ће­вим пре­сељењем у је­сен 1905. у Бањалу­ку за епар­хиј­ског ре­фе­рен­та, лист ни­је је­дно ври­је­ме изла­зио.

А кад је Мај­кић кра­јем ју­на 1906. обно­вио лист  „Наш жи­вот“, он је по­но­во имао ка­ра­ктер кул­тур­но-по­ли­ти­чко-со­ци­јал­не ре­ви­је. У по­дна­сло­ву лис­та ста­ја­ла је кри­ла­ти­ца: „Прос­вје­том сло­бо­ди. Па­ме­тним ра­дом на­прет­ку“. Као нас­та­вак са­ра­јев­ског лис­та, бањалу­чки „Наш жи­вот“ озна­чен је дру­гом го­ди­ном сво­га изла­жења. Вла­сник и уре­дник, а вје­ро­ва­тно и аутор нај­ве­ћег бро­ја чла­на­ка, био је К. Мај­кић. Њего­ва уло­га и у уре­ђи­вању лис­та и у њего­вом ус­ту­пању мјес­та бор­бе­ни­је по­ли­ти­чке ори­јен­та­ци­је би­ла је очи­та. Са­ра­дни­ци лис­та би­ли су Ва­со Кон­дић и Јо­во Г. По­по­вић.

У уво­дни­ку лис­та ста­јао је сљеде­ћи тек­ст: „Бања Лу­ка први пут ево до­би­ва сво­је ја­вно гла­си­ло и то, хва­ла Бо­гу, гла­си­ло ко­је ће се ста­ви­ти у слу­жбу на­ро­дних ин­те­ре­са. „Наш жи­вот“ отво­ри­ти ће сво­је ступ­це сва­ко­ме на­ро­дном при­ја­тељу ко­ји је вољан сво­је ду­ше­вне си­ле по­све­ти­ти на­прет­ку сво­га на­ро­да. Лист се ни по ко­ју ци­је­ну и ни на ко­ји на­чин не­ће огра­ни­чи­ти са­мо на ус­ке гра­ни­це Кра­ји­не, не­го ће пажљиво пра­ти­ти све што се до­га­ђа у ци­је­лој Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, и ди­за­ће свој глас про­ти­ву сва­ког на­срта­ја на ин­те­ре­се и све­тиње на­ро­да у овој земљи“.

„Наш жи­вот“ је изла­зио два пу­та мје­се­чно. Штам­пан је ћи­ри­ли­цом, на октав фор­ма­ту (29 х 21 цм), у штам­па­ри­ји Спи­ри­до­на Угре­но­ви­ћа у Бањалу­ци. Ти­раж лис­та изно­сио је 850 при­мје­ра­ка, а у го­ди­ни обно­ве имао је 691 прет­пла­тни­ка. Прес­тао је изла­зи­ти у прољеће 1907.

„Отаџби­на“

„Отаџби­на“ је по­ли­ти­чко-ин­фор­ма­ти­вни лист, ор­ган но­во­фор­ми­ра­не Ко­чи­ће­ве гру­пе, ко­ја је би­ла прис­та­ли­ца ра­ди­кал­ног рје­шења аграр­ног пи­тања у БиХ. Први број лис­та иза­шао је на Ви­дов­дан 1907.

Вла­сник и из­да­вач лис­та био је Ву­ко­сав Гру­бе­ро­вић, гла­вни уре­дник Пе­тар Ко­чић, а од­го­вор­ни уре­дник Ва­со Кон­дић. Ме­ђу првим са­ра­дни­ци­ма у Отаџби­ни су Кос­та Мај­кић, Све­то­зар Зрнић и Јо­во Г. По­по­вић, а ка­сни­је Шпи­ро Бо­ца­рић, То­дор Ла­за­ре­вић и Дра­го­мир Јан­ко­вић. Гла­вна по­кре­та­чка сна­га лис­та био је Пе­тар Ко­чић.

У уво­дни­ку првог бро­ја изло­жен је, под на­сло­вом На­ша ри­јеч, про­грам „Отаџби­не“: бор­ба про­тив ап­со­лу­тис­ти­чко-по­ли­циј­ског сис­те­ма, бор­ба за „по­тпу­ну ав­то­но­ми­ју са ре­пре­зен­та­ти­вним сис­те­мом и од­го­вор­ном вла­дом“,тра­жење „све оне гра­ђан­ске и по­ли­ти­чке сло­бо­де без ко­јих се не да ни за­ми­сли­ти ус­та­ван на­ро­дни жи­вот“, бор­ба „про­тив сва­ке ек­спло­ата­ци­је на­ше земље на на­шу ште­ту“ јер „је ово на­ша земља“ и „све њези­но бо­гат­ство у првом ре­ду при­па­да на­ма, си­но­ви­ма ове земље“, рје­шење нај­ва­жни­јег аграр­ног пи­тања на на­чин да „не­ће пре­трпи­ти ште­те ни кмет, ни ага“, нас­то­јање да се „ма­си на­ро­дној ола­кша­ју и убла­же да­нашње љуте со­ци­јал­не би­је­де у свим гра­на­ма на­ро­дног жи­во­та“, обра­ћање по­се­бне пажње „за­пу­ште­ном и за­пар­ло­же­ном пољу на­ро­дне прос­вје­те, рад на ре­ви­зи­ји Пра­во­сла­вне-цркве­но-прос­вје­тне уре­дбе ко­ја „не од­го­ва­ра ни­ка­ко ин­те­ре­си­ма на­ро­дним“, испо­ви­је­дање увје­рења „да су Бо­сна и Хер­це­го­ви­на, по свом на­ци­онал­ном обиље­жју српске земље“, уз зах­тјев свим до­ма­ћим еле­мен­ти­ма „да се за­ла­жу за ову на­шу за­је­дни­чку „Отаџби­ну“ и да за њено до­бро и сре­ћу жртву­ју све што се мо­же с пра­вом за­хти­је­ва­ти од по­ште­них и чес­ти­тих гра­ђа­на је­дне земље“, по­се­бно ис­ти­чу­ћи да ће „чу­ва­ти сло­гу и по­ште­ни спо­ра­зум са бра­ћом Му­сли­ма­ни­ма“, тра­жи­ти „ослон­ца и при­ја­тељства и пре­ко гра­ни­це БиХ“, пра­ти­ти“све по­ја­ве у жи­во­ту на­ше бра­ће Срба у дру­гим земљама, ис­то та­ко и дру­гих на­ших сро­дни­ка на сло­вен­ском Ју­гу и про­по­вје­да­ти и сна­жно ис­ти­ца­ти иде­ју Ју­го­сло­вен­ске За­је­дни­це“. Изло­же­ни про­грам не ос­тавља ни нај­мање сумње у по­ли­ти­чку бо­ју лис­та. „Отаџби­на“ се отво­ре­но за­ла­га­ла за опо­зи­ци­оно дје­ло­вање про­тив аус­тро­угар­ске влас­ти и зас­ту­па­ла ин­те­ре­се српског на­ро­да.

Штам­па­на је ћи­ри­ли­цом, на фо­лио фор­ма­ту (54 х 36 цм) у Штам­па­ри­ји Спи­ри­до­на Угре­но­ви­ћа у Бањалу­ци. Њен ти­раж је био 2.000 при­мје­ра­ка и имао је 760 прет­пла­тни­ка. Лист је изла­зио пет­ком, на че­ти­ри до шест стра­на. Прес­тао је да изла­зи 27. мар­та 1908.

Мр Бо­јан Стој­нић, ар­хив­ски са­вје­тник, ди­ре­ктор Ар­хи­ва Ре­пу­бли­ке Српске

http://www.glassrpske.com/plus/istorija/Zapisi-iz-arhiva-Stampa-u-Bosanskoj-Krajini-1906-1941-Nas-zivot-Koste-Majkica/207806.html