Прва српска соколска друштва у Босни и Херцеговини оснивају интелектуалци крајем 19. вијека. Прво гимнастичко друштво је основано у Фочи 1893. године, али су га аустроугарске власти убрзо забраниле. Српско гимнастичко друштво, у којем су били укључени и Паљани, основано је у Сарајеву 1905. године и носило је назив „Душан Силни“.
„У јеку стварања политичких странака истиче се важност оснивања гимнастичких друштава, која се 1909. удружују у Српску соколску жупу босанскохерцеговачку са сједиштем у Сарајеву, а сва друштва прихватају име Српски соко. „Пестер Ллоуд“ (Пешта) упозорава мађарску и аустријску владу „да се босански Срби под фирмом соколских друштава организују у јаку српску националну војску против германске инвазије“, што је тачно, јер се у неким соколским друштвима примјењују вјежбе са дрвеним пушкама, а на такмичењима додјељују награде са националним обиљежјима.
Српски соколи у БиХ прихватају на свесрпском соколском састанку у Београду 1910. заједничка обиљежја, команде српске војске и гесло: „Устај, живи, бори се, не клони“. „Многи слетови били су националне манифестације; у програм су по правилу укључиване „јуначке игре“ (трчање, скокови, бацања…).
Аустроугарска влада својим „изнимним мјерама“ распустила је сва српска соколска друштва и строго забранила сваку дјелатност и увјежбавање те „балканске олоши“. Трајало је то седам мјесеци, те 1913. године, али под жестоким притиском се попустило, али за кратко. Након пола године, опет растјеривање српске младежи, да се не смију састати ни тројица младића. Било је то у јулу 1914. године, управо пред наилазак великог таласа рата. Поћорек забарањује српска соколска друштва, а биће и смрћу кажњен ко се ухвати да се штогод дошаптава са Савезом соколских друштава „Душан Силни“ у Београду.
„Соко“ је на Палама добро ојачао своја крила, јер је ово средина којој је одговарао овакав покрет. Овдје, када хоће пјесмом уз гусле да се истакну витешке особине, пореде их са соколом. Тиме се истиче узвишеност, надмоћ и побједа, што су особине ове мале, а храбре птице, веома јасне усмјерености на живи улов. Култ сокола у етици, несумњиво да потиче од соколарства, елитног лова српских средњовјековних витезова. Лов те врсте био је толико популаран да је постојала посебна дажбина – соколарина. То је нашло одраза у топонимима, хидронимима, оронимима. Само 23 насељена мјеста у бившој БиХ носе као основу у имену ову птицу: Соко, Соколац, Соколићи, Соколина, Соколиште, Соколовића Колонија, Соколовићи, Соколовина, Соколово, Сокошница, Сокољ. У Палама су засеоци Соколина и Подсоколина. Неколико десетина узвишења, усамљених рељефних купа, стијена, врела, носе у свом називу ову митску птицу.
Слет Сокола 1932. године на Паљанском пољу. На дрвеном постољу су Божидар Савић, Васо Савић, Радмило Гргић, а иза њих су вјежбачи у народној ношњи, а на главама соколске капе (са соколовим перјем). Десно су дјевојке, а иза вјежбача, на дрвеној огради стадиона стоји натпис: „Устај, живи, бори се, не клони“ то је била основна парола организације.
Сјеме соколског покрета морало је у оваквој средини никнути и дати плодове. Његови су чланови били цијењени, уважавани више од других који су били посматрачи. Овај покрет живио је свој часни живот, са принципом склада физичких, духовних и моралних елемената личности, све до њемачке окупације. На жалост, комунисти нису обновили овај покрет. То је био широко организовани покрет: У Њемачкој, и у САД, али само међу словенским исељеницима. Соколској организацији припадали су и Лав Толстој и Чехов. Тројица сокола, Мишко Јовановић, Вељко Чубриловић и Данило Илић, учесници у сарајевском атентату, објешени су 7. фебруара 1915. године. Тако је почео прогон сокола овдје у Палама, али и њихово ступање у добровољце и пружање оружаног отпора тадашњем окупатору. Ћесар је давно осјетио опасност од ширења соколства, стаје том покрету на пут, и једино што је дозволио оснивање трезвењачких друштава.
Прво соколско друштво у свијету, као што је познато, основао је Чех Мирослав Тирш. Оно је имало за циљ да развија интелектуалне, моралне, духовне и тјелесне вриједности. То друштво се од 1926. године назива Југословенски соко. Широм Краљевине оснивани су и изграђивани домови, тзв. „соколане“, а на простору их је било у Палама, Сјетлини, Мокром, Подвитезу. Тачније, у Палама су била два, један код цркве, а други тек довршен, али неусељен у Д. Прибњу, код некада познатог хотела „Турист“. Сваке су године одржаване смотре соколова, које су биле добро посјећене. Оне су се одвијале под лозинком: „Ко не зна, нека учи; ко зна, нека налази задовољство у томе да се подсјећа!“
Паљанска соколска чета – вјежбача, у љето 1932. године. Тројица су (1999. године) живи: стоје (с лијева на десно) трећи Микаило Благојевић, шести Миливоје Савић и на крају Раде Савић.
(Tекст преузет са: http://www.palelive.com/pale-kroz-istoriju/sokolski-pokret-u-palama )
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.