Документ представља аутентично свједочанство о односу становништва Козарца, муслимана и православних, према аустроугарској окупационој власти и њеном рату са Србијом у љето 1914. године. С почетком рата 1914. и операција аустроугарске војске против Србије, у аустроугарским извјештајима централно мјесто добија питање односа припадника трију босанскохерцеговачких вјероисповијести према рату, а посебно у вези са ратним походом против Србије и односу овдашњих Срба према њему. Сви расположиви извјештаји из Босне и Херцеговине у вези са овим питањем су антисрпски обојени, док извјештај Котарске (среске) испоставе Козарац, који је био у саставу Котара (среза) Приједор, садржи крајње радикалан став по питању рата са Србијом.
Овај документ објавио је Бојан Стојнић у „Гласнику Удружења архивских радника Републике Српске“ бр.7, Бања Лука, 2015, одакле смо га и ми преузели. Документ је написан латиницом и гласи:
BEZIRKSEXPOSITUR
KOTARSKA ISPOSTAVA
KOZARAC.
Broj 413 praеs Kozarac dne 14. septembra 1914
Manifestacije
patriotičkih osječaja
Na broj 1128 praеs od 8. Augusta 1914
Okružnoj oblasti
u
Banja – Luki
službenim putem
Proglašenje rata Srbiji pobudilo je kod naroda ove ispostave dvojake osjećaje:
Muslimani i nešto Katolika, koliko ih ovđe ima dali su izražaja svojoj radosti
na razne načine.
Klicanjem: Živio naš car, Živila naša vojska, Bože bilo sretno, Treba gadove uništiti i t. d., te prijateljskim sastancima osobito za vrijeme Ramazana, na kojima se pretresalo pitanje rata davali su izražaja svoje odanosti napram Njegovom Veličanstvu i Uzvišenoj dinastiji, te želeći sreću austrijskom oružju.
Nije to ostalo samo pri jednostavnim željama. Oni su i svoju dužnost krasno sahvatili. Mobilizacija ljudi, konja, kola, podavanje žita u naravi obavljeno je u najvećem redu.
Na glas, da Ademaga Mešić kupi dobrovoljačku četu nijesu ni Kozarčani izostali, nego ih se prijavilo više od 200 ljudi željno žudeći, da budu na neprijatelja povedeni.
Nebrojno poklika sam čuo: Makar poginuo, ne žalim.
Oni pak, koji su kod kuće ostali – također su dragovoljno i oduševljeno doprinosili svoj obol u ratne svrhe.
Od prvog dana mobilizacije smo počeli sakupljati za siromašne obitelji onih, koji su u rat pozvani.
Kako se dragovoljno davalo navesti ću primjera radi: da smo prve večeri sakupili
1600 K, da smo u oči Rođendana Njegovog Veličanstva licitiranjem prodali jednu cigaretu u korist sirotinje u rat pozvanih ljudi za 152 K.2
Tom zgodom nam se uvukla i jedna pogreška. Mi smo naime sakupljali ujedno za domaću sirotinju, čiji su hranitelji pozvani u rat i za crveni Krst.
Za svoju sirotinju smo potrošili oko 1600 K, a zemaljskoj vladi smo poslali 2600 K.
Sakupili smo i u naravi darova kao platna, košulja, gaća, rubaca, čarapa u težini od 1. mtc. koje smo poslali vladinom povjereniku za zemaljski glavni grad Sarajevo.
Još imamo nekoliko stotina kruna, koje čemo odpremiti zemaljskoj vladi čim se dospije, da sravnimo i pregledamo iskaze i svoje račune. Sa sakupljanjem milodara u novcu i naravi se nastavlja.
Ovom zgodom ne mogu propustiti, a da ne istaknem darežljivost i požrtvovanost
ovdašnjeg načelnika Mehage Fazlić, koji je sav svoj život u zadnje vrijeme tome
djelovanju posvetio.
Ovako lijepih vijesti o Srbima navesti žalibože ne mogu.
Već nakon atentata su se isti povukli, ali nakon rata su posve povučeni, šutljivi,
hladni.
Pojedinici kao učitelj u Lamovitoj Simo Radetić, trgovac Avram Tejić, su improvizirali
kod crkve u Bistrici narodni sastanak, na kome se govorilo o sakupljanju milodara.
Nakon govora Radetićeva, koji je završio sa poklikom: Živilo Njegovo Veličanstvo naš Car – odgovorio je narod sa trokratnim Živio!, a kad se prešlo na djelo, na sakupljanje – uspjeh nije bio sjajan. Na 600 kuća se sakupilo oko 300 K.
Na Rođendan Njegovog Veličanstva je i ovdašnji svečenik Svatozar Špirić govorio narodu! (: seoskog svijeta je bilo malo i to večim dijelom crkveni odborni-ci:), a govor je svršio sa poklikom: Živio naš Car!, koji govor su prisutni popratili sa trokratnim Živio! Uspjeh sakupljanja je slab. Na oko 250 kuća sakupilo se 72 K.
Izgovarali se neimaštinom. Ja sam pak u tim izgovorima gledao – laž.
Mobilizacija ljudi i ostalog je i kod Srba u redu prošla, ali se ta okolnost po
mojem nemjerodavnom mnijenju ne ima pripisati lojalnosti srpskog pučanstva, nego
posljedici – vješalima.
Iznimke lojalnog elementa kod Srba su u opće, a nakon rata naročito samo – iznimke.
Upravitelj ispostave:
Juratović
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.