19.02.2013 19:42 | Сандра Кљајић
Хаг – Португалски дипломата Жозе Кутиљеро казао је данас на суђењу бившем предсједнику РС Радовану Караџићу у Хашком трибуналу да су Алију Изетбеговића и његове сараднике добромислећи аутсајдери са стране храбрили да одбаце мировни споразум из 1992. и боре се за унитарну босанску државу.
Кутиљеро је прошле године дао изјаву представницима тима Караџићеве одбране, а данас је рекао да остаје при тим ставовима, послије чега је она прочитана у судници.
У изјави су наведени и изводи из биљежака америчког амбасадора и бившег замјеника специјалног изасланика УН за Балкан Херберта Окуна, у којима наводи да је Кутиљеро престао да вјерује Изетбеговићу и да сматра да је он препредењак и да лаже, те да једно говори у јавности, а друго приватно.
Кутиљеро
– Алија Изетбеговић би једно говорио насамо, а друго јавно. На првом ручку током преговора увидио сам да је Изетбеговић лажов и да му се не може вјеровати. Он је увијек одступао од оног што је већ био прихватио да учини – изложио је у изјави Кутиљеро своје утиске из тог времена.
Кутиљеро је назначио и да су све стране лагале, „али су Срби лагали најмање“. Хариса Силајџића је означио као емотивног, рекавши да му не треба вјеровати.
Свједочећи у доказном поступку, Кутиљеро је истакао да би прихватањем принципа о будућности БиХ, о којима је он преговарао са три сукобљене стране у марту 1992. године, босанско питање могло бити ријешено раније и уз мање губитака, пренијеле су агенције.
– Истинска је трагедија што мир није постигнут путем изјаве о принципима. Када се упореди мапа која је била додатак изјави и мапа која је дио Дејтонског мировног споразума из новембра 1995. године, види се да је, послије три и по године ратовања, резултат скоро исти. Многи животи су могли бити сачувани – рекао је Кутиљеро и поновио свој став да је за ситуацију у БиХ 1992. године било апсурдно кривити искључиво Србе, јер су све три стране биле одговорне.
– Питање је било – можемо ли имати унитарну Босну или Босну из три дијела. Моје увјерење је било да само тродијелна Босна може успјети, што је потврдио и Дејтонски споразум – рекао је Кутиљеро.
Кутиљеро је 1992. године у име тадашње Европске заједнице водио преговоре између три стране о будућности БиХ. Послије неколико рунди преговора, представници Срба, Хрвата и муслимана прихватили су у марту 1992. изјаву о принципима. Према тој изјави БиХ би се састојала од три конститутивне јединице и свака од њих, као и централно тијело, залагала би се за заштиту људских права и за заштиту права мањина. Скупштина би се састојала од два дома – дома грађана и дома конститутивних јединица, а за доношење одлуке би била потребна већина.
Кутиљеро је казао да су убрзо по постизању споразума до њега почеле да допиру информације да се Изетбеговић одриче свог потписа.
– Муслиманска страна је у јуну 1992. формално одбацила споразум – казао је Кутиљеро.
Он је потврдио и да му је, током преговора, Караџић изразио спремност Срба да врате заузете територије ради постизања споразума, као и да прихвате избјеглице.
Тужилац Алан Тигер сугерисао је у унакрсном испитивању да је било више начина да се спријечи рат и да је осим прихватања принципа други начин био да Срби прихвате независност БиХ.
– Било је и других начина. Нисте споменули Хрвате, који су такође имали своје идеје. Чим је Хрватска прогласила независност, многима је било јасно да ће доћи до проблема у БиХ. Срби нису хтјели независну БиХ, Хрвати су хтјели да припоје њен дио, а муслимани су мислили да могу да остваре јединствену државу – казао је Кутиљеро.
Португалски дипломата је свједочио на основу обавезујућег налога Хашког трибунала, јер није хтио да да исказ добровољно.
Плавшић
Некадашњи предсједник Републике Српске Биљана Плавшић рекла је данас „Гласу Српске“ да су иза Изетбеговићевог повлачења потписа са Кутиљеровог плана стајали амерички амбасадор Ворен Цимерман и „људи из сјене“ СДА.
– Тадашњи амбасадор САД у СФРЈ Ворен Цимерман у својој књизи „Поријекло катастрофе“ описао је да се надао да неко неће потписати Кутиљеров план. Када је чуо да је Изетбеговић потписао, видио је да неће бити онако како замишља – рекла је Плавшићева.
Додала је да је сам Цимерман признао да је он био тај који је рекао Изетбеговићу да повуче потпис, а да су га прије тога нападали и „они његови“.
– Изетбеговић је у својој странци имао екстремно крило или, боље речено, људе у сјени. Нису то били никакви интелектуалци него неке муфтије, представници неких старих муслиманских породица, некада беговских – рекла је Плавшићева.
Она је испричала и да се Изетбеговић није ни стидио своје превртљивости и називао је дипломатијом, на шта му је одговорила да он није „дипломата“, него да се то зове „лажов“.
– План који је предложио амбасадор Кутиљеро био је план којим се могао избјећи рат – рекла је Плавшићева.
Кутиљеро је свједочио на основу обавезујућег налога Трибунала, пошто није хтио да да исказ добровољно, јер вјерује да би обавеза за преговараче да се појаве као свједоци могла да угрози њихову позицију у неким будућим сукобима.
Током свједочења у судници су била два представника владе Португалије.
Кутиљеров план
У Лисабону је 23. фебруара 1992. године одржана конференција о БиХ у организацији португалског министра Жозеа Кутиљера. На конференцији су договорени принципи односа у БиХ и оквири за формирање националних кантона. Потпис на документ, касније назван Кутиљеров план, ставили су Радован Караџић, Алија Изетбеговић и Мате Бобан. Међутим, Изетбеговић је касније повукао свој потпис.
http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Zoze-Kutiljero-Alija-Izetbegovic-srusio-plan-za-mir/110133.html
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.