Жупа Врхбосна се спомиње у повељи Беле IV 1244 године. Она је обухватала данашње Сарајевско Поље. У њој се налазила катедрална црква Св. Петра било да је у Блажају, Палама или у данашњем Сарајеву (Smičiklas, Cod. Dipl., IV, 208; Др. Ирма Чремошник, Извјештај о ископинама у Рогачићима код Блажаја, Гл. ЗМ., 1953, 303-315). Кад је Жупа Врхбосна добила свој град, није јасно. Најстарији податак о томе даје Luccari који пише да је град Врхбосна саграђен 1270. године (il castello di Varch Bossina). (Luccari, Copioso ristretto, Ragusa, 1790, 29). Разумије се да тај податак није потпуно сигуран.
Врхбосна као жупа била је центар Босне и стјециште домаће и стране трговине. Трговина воском и другим артиклима водила се у Врхбосни 1296. године. (?) а 1409 неки Brajan Nadichich из катуна Riegojević изнајмљује девет коња да потјера шест товара робе до мјеста гдје је било сребро протовестијара који се налазио „in Verbossani“. (М.Ј. Динић, Дубровачка средњовјековна караванска трговина, Југ. ист. ч., 1937, 128 биљ. 40; Др. Грегор Чермошник, Ист. спом. дубр. архива, 166). Град Врхбосна се спомиње изричито тек 1379. године, а 1415 као подручје гдје је покопан војвода Павле Рађеновић (Jorga, Notes, II, 150-151).
Жупа Врхбосна је била у рукама кнезова Рађеновић-Павловића (K. Jiriček, Handelsstrassen, 84-85 биљ. 294). Турци су узели Врхбосну 1416 године у вријеме санџакбега Исака, „краља Босне“ који је владао у у Врхбосни до своје смрти, 1420 године. Послије тога је Врхбосна била у рукама краља Твртка II који је 1430. год. морао уступити Турцима неколико својих градова и платити им данак 25000 дуката (годишње). Турци су коначно заузели Жупу Врхбосну 1435/6 и узели град Врхбосну за своју престоницу. И године 1439 спомиње се да је Врхбосна у турским рукама. Тада је Ходидјед био важнији за одбрану него град Врхбосна. Зато је краљ Тома нападао Ходидјед 1459. године. Тада је запалио и подграђе града Врхбосне, а Ходидјед није могао освојити (Вл. Скарић, Сарајево, 36, N. Jorga, Notes II, 359). Турци су послије тога задржали Врхбосну без прекида. (Љ. Стојановић, Старе срп. пов. и пис. II, 859).
У Врхбосни (у граду) је ресидирао и врхбосански кадија 1479 године (Стојановић, о.c. II, 265). У турско доба се око намјесникова двора (сараја) развио град који су Турци назвали Сарај, тј. Сарајево (Вл. Скарић, Сарајево, 1937 год, 36).
У XVI в. Сарајево игра велику политичку и економску улогу. Фериз-бег се захваљује Дубровчанима на послатом дару у једном писму, писаном у Сарајеву 1507 године. (Стојановић, о.c. II, бр 990, бр 991).
Марко Вего, „Насеља босанске средњовјековне државе“