СВАДБА У ХЕРЦЕГОВИНИ – БОСАНСКА ВИЛА (1890)

Посвећено мостарској омладини. У варошима су самосталнији момци него по селима, те се родитељи у избору дјевојке, као по селима, много не мијешају. Када је момак већ за женидбу а загледао је већ дјевојку, то каже којој постаријој жени у кући а ова домаћину куце. Пошто домаћин развиди и распита, ако му од прије није позната родбина дјевојачка, то онда нареди једној постаријој жени из куће, да се побрине и дозна је ли дјевојка вољна поћи и да ли је вољна родбина дати. Да би ово сазнали, одашаље се једна вјешта жена из махале, у дјевојачку кућу, да женама дјевојачке куће намјеру њихову кроз уши провуче. Овакова жена зове се проводаџија, и иде по два по три пута, док добије одговор: хоће ли дјевојку дати или не ? Ако проводаџија донесе повољан одговор, онда се одмах спреме на прошњу. На прошњу се иде обицно свецем или недјељом и то: или у јутру рано прије литурције, или у вецер по вецери. На прошњу иде њих 6 до 8 од најближе родбине женикове, као отац, браца, стрицеви, рођаци и кум, који ће при вјенчању бити. Пред свима иде један мушкић од 12—15 година, који носи на сребрену лијепу табаку момачки аманет, који је са свиленијем јаглуком покривен. Аманет се састоји из једног до 10 поцешњака, једног златног прстена и брњица за уши, а код богатијих богме још и златних белензука, гривне бисера, златних медаљона а у новије вријеме и слике женикове. Када просци пролазе, дјевојке и невјесте пјевају у колу пред кућом ове пјесме :— Овако припијевају сву родбину н. пр. мајку, браћу секе, стричеве, стрине, ујаке, тетке, родаке и т. д. Ова пјесма пјева се спрам собом. Спрам собом иде пјевање на овај начин: Колико год имаде женскадије способне за пјевање, подијеле се на двије стране те стану једна страна спрам друге на једно 5—10 корачаји далеко како гдје простор допушта. Једна страна започне и пјева први стих, тако да идући испјева цио стих, док дође до друге стране, онда се поклони и враћа се пјевајучи исти стих. За тим друга страна пјева исти стих па тако све редом. Када просиоци дођу дјевојацкој куци ту их лијепо на вратима од авлије млађи, а на вратима од соба, старији дочекују, братски се добродошлицом поздраве и у собу уведу, гдје посједају а младе и дјевојке на авлији пјевају : Ова пјесма пјева се колачки т. ј. увати се колико год има женскиња у коло, па се понајлак окрећу и пјевају. „Трепетљика трепетљала пјева се исто као и код момачке куће само што се пјева мјесто „ово бабо сина жени, те се весели“ — пјева се „ово бабо шцер удаје, те се весели.“ Спрам собом; Ове пјесме пјевају се за цијело вријеме док су просци У кући. Када просци посје,зају, сједу с њима, такођер и старији из дјевојачке куће, а млађи их послуже најприје цигарама, за тим слатким или лимунадом а послије овога ракијом или вином, како је од чега доба. Прву чашу наздрави отац дјевојачки, или, ако овога нема, онда најстарији у кући, оцу момачком од прилике овако у кратко: „Здрав си пријатељу! И добро ми са својом дружином дошао!“ А момачки отац одздрави овим ријечима: „Добро ви ми дошли а добро ви и од Бога дошло! Ако Бог да! Вазда ви добри долазили а зли мимоилазили! Злијех ви Бог не до! Ако Бог да ! Здрав си брате! (тај и тај — наздрави једном од дјевојачке стране 🙂 Сретна кола ! Сретна састанка ! Да Бог да и милост божија, да нам овај састанак буде сретан, дуговјечан, и Богом благословен као у сретних и Богу милих Срба! Ако Бог да!“ Онај који прими здравицу опет наздрави једном од просаца. Велика је срамота ако наздрави просилац просиоцу или од дјевојачке стране један другоме међу се, него здравице треба да се укрштавају. Код треће чаше напије момачки отац дјевојачком оцу од прилике овим ријечима : „Здрав си пријатељу нови, а Богом сретни! Писмо и попијасмо. А ово ћемо трећом у име Бога и свете живонацалне тројице — (сад скидају сви капе) Христа и Богородице, који могу да нам и помогну, ако Бог да! И у име нашег сретног пријатељства ! Да Бог да, да нам ови први пријател,ски састанак буде сретан и Богом благословен, као Христу и Јовану на води Јордану! А сада брате, наш соко (име момка) послао је аманет свој по нама вашој препелици (име дјевојке) да овдје, као залог вјере и љубави, прими пред вама, и пред лицем Господа Бога (овдје се прекрсти). Кад ово изговори, дигне се брат жеников, или ако овога није, најближи му роцак, стане пред иконе прекрсти се, метанише а затим их цјелива и аманет пред љима остави а браца или рођаци дјевојацки доведу дјевојку, која се још с врата поклони, пољуби оца и матер у руку за тим своју родбину, и онда просиоце. Пошто све ижљуби онда се измакне а брат или најстарији јој рођак приступи иконама, пред којима крстећи се метанише, иконе цјелива а аманет прими те дјевојци преда, па се за тим поклони са дјевојком и изиђе. Отац дјевојачки прими здравицу од момачког оца и наздрави од прилике овим ријечима: „Фала на здравици нови и сретни пријатељу! Што год ми овдје на земљи углавили, и утврдили, то Господ на небу благословио! Дај Боже и милост божија, да се данашњим савезом утврди пријатељство мецу натом и вашом куцом, те се вазда братски и пријатељски састајали ако Бог да !“ Послије овога изнесе се кахва, а по кахви носи једна од млађих жена из куће или родбине дарове, те дарује просиоце ; свакоме по вежен јаглук, а они њој као уздарје мећу на табак лимунова и наранџи. Посље овога даривања попије се још која чашица ракије па се онда креће кући. Када крену кући, изнесе се на истом табаку, на коме је аманет момачки донешен, аманет дјевојачки. Аманет дјевојачки сложен је на табаку, по овоме реду : Озго младожењин бошцалук (кошуља, гаће, вежени свитњак, чевра бошцалучка и чевра прстенска) све замотано у лијепу бојали јаглуку и закопчано шпијодом. Под бошчалуком је оцу му кошуља и чевра, а под овим матери кошуља и чевра, за тим браци и сестрама, па онда осталој родбини, колико их год у кући има, мушкима по вежена чевра а женскињу по вежен јаглук. Аманет се покрије опет свиленим јаглуком, као год и кад су дошли, а дијете га носи пред просиоцима…

Текст преузет са адресе: http://www.infobiro.ba/article/650725