ОБИЧАЈИ И ВЈЕРОВАЊА У ХЕРЦЕГОВИНИ (15) – ОБИЧАЈИ О ВЈЕРСКИМ ПРАЗНИЦИМА

Подели:

Крстовдан

За Крстовдан се обавезно постило, јер кажу: Ко се крстом крсти тај треба да пости на овај дан. За Крстовдан се вежу и обичаји предсказивања времена: ако је дан облачан зима ће бити са много снијега, ако је дан лијеп и сунчан биће суша.
Богојављење

Богојављење је дан када се слави успомена на Христово крштење и јављање Свете Тројице. Тада се врше велика и свечана освећења воде. Народ узима освећену богојављенску водицу и носи је у своје домове. Ова водица, обзиром да је освећена на велики празник, има велика духовна и љековита својства.
За Богојављење се вјерује да се тог дана отвара небо и појављује Бог. То се дешава некад током ноћи од Крстовдана на Богојављење. Вјеровање је да се испуни замишљена жеља ономе ко тада буде гледао у небо.
Већина обичаја и обреда је била подстакнута желјом за здрављем, па је било уобичајено, а то може само онај ко је здрав, да изјутра, прије сунца обави ритуално купање у ријеци.

Савиндан

Многи народни обичаји око Светог Саве везани су за стоку и за страх од вукова. Пред Савиндан се није смјела стока тјерати у шуму, из страха од вукова. Каже се, ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи.

Сретење

По народном вјеровању, на Сретење се сусрећу зима и љето, па дани почињу да буду дужи, а ноћи краће. Народ вјерује да се тог дана природа буди из зимског сна. Ако сија сунце, медвјед ће изаћи из пећине. Ако види своју сјенку, вратиће се у пећину и зима ће трајати још шест недјеља. А ако не види своју сјенку, настаће прољеће.

Цвијети

На овај празник, ујутру, укућани се умивају са водом у коју је потопљено цвијеће и мирисне траве убране претходни дан.
Васкрс (Ускрс)

На Велики петак, када се слави успомена на Христово распеће, у храмовима се износи плаштаница (платно на коме је приказано полагање Христово у гроб), коју вјерници цјеливају све до Васкрса. У нашим крајевима, обичај је да се вјерници провлаче испод ње и по народном вјеровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лијепу жељу, а она ће бити испуњена.
На Велики петак се ништа не ради и строго се пости. Тога дана се фарбају васкршња јаја. По вјеровању, та јаја се преко године не могу покварити. Прво јаје, у црвено обојено на Велики петак, назива се чуваркућа. Оно се чува до Васкрса наредне године, јер се вјерује да укућане штити од зла и болести.
Васкрсење Христово је највећи догађај у историји човјечанства и најрадоснија хришћанска светковина, симбол радости и вјечности! Васкрс је „покретни“ празник и увијек пада у недјељу, прву послије пуног мјесеца, прољећне равнодневнице и јеврејске Пасхе. Овог и осталих празничних дана, до Спасовдана, вјерници се поздрављају са: „Христос васкрсе! – Ваистину васкрсе!“
Заштитни знак Васкрса су обојена јаја, која су симбол радости и обнављања живота и природе. Црвена боја представља Христову невино проливену крв на Голготи, а уједно је и боја васкрсења. У овим крајевима, нарочито у сеоским подручјима, јаја су се бојила у коприви или најчешће у лучини, јер се једино тим располагало.
Туцање јајима и такмичење чије је јаје најјаче је саставни дио васкршњег славлја. Приликом туцања изговара се, такође, „Христос Васкрсе“ и „Ваистину Васкрсе“. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје.
Царске двери на олтару отварају се на Васкрс и остају тако цијеле наредне седмице. Библијско предање каже да се тада отварају рајска врата и да душе свих упокојених у тих седам дана иду у Царство небеско.
На први понедјељак послије Васкрса (Побусани понедјелјак) по обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. Дакле, Побусани понедјељак је дан посвећен мртвима.
Управо то говори о народној вјери да су сви лјуди пред Богом живи и да сви, на овоме и на ономе свијету, осјећају васкршњу радост.
Васкрс се сматра и као трансформација вегетација, симбол буђења природе из сна и мртвила.
Посматрајући са нехришћанског аспекта, у прошлости се давала значај јајету, јер оно штити од урока, служи у прорицању и у обичају видарења у служби здравља.
Тројичиндан

Света Тројица односно Тројичиндан пада педесети дан послије Васкрса. По вјеровању, душе покојника се враћају на овај свијет. Зато су важне у обиљежавању Задушнице које падају у суботу прије овог празника.
За овај празник, у храмовима се од свјеже зелене траве и цвијећа плету вијенци, који се носе својим кућама и ставлјају поред иконе и кандила на зид.
Ђурђевдан

Ђурђевдан је дан прољећа – преображаја природе. Обичаји и вјеровања везана за Ђурђевдан су у народу постојали и прије него што је примљено хришћанство. Ђурђевдан се сматра за границу између зиме и љета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усјеве. Постоји вјеровање да ако је на Ђурђевдан ведро, биће плодна година, а ако на овај празник или сутрадан пада киша, љето ће бити сушно.

Јеремијевдан

Јеремијевдан се празновао да би се лјуди и стока заштитили од змија. Тога дана се говорило: „Бјеж’те гуштери и змије, јури вас Јеремије“.
Огњена Марија

На дан Огњене Марије се ништа не ради око сијена и жита, јер може да пропадне од сунца или грома.
Илиндан

Вјерује се да од Илиндана опадају лјетне жеге и наступају свјежије ноћи, па отуда и изрека: „Од Светог Илије сунце све милије“.
Када гром удара, кажу да Свети Илија, по заповијести Божијој, гађа ђавола. Зато кажу да се тада не треба кретати, да ђаво не би побјегао под крст.
По народном вјеровању, Свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмлјавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима. За Светог Илију каже се да управља громовима, па отуда се и зове Громовник. Вјерује се да Свети Илија није умро, већ да се жив вазнио на небо.
Обичај је да се на тај празник не ради у пољу – да се не би навукао гњев светитеља. Вјерује се да кад на Илиндан грми, уцрваће се љешници и остало воће.

Преображење Господње

Са овим празником почиње јесени циклус обичаја. На Преображење се преображава гора и вода. Дакле, природа се битно мијења. Ријеч је о веома оштром прелазу, много јачем и снажнијем од мјесечевих мијена. Од Преображења дани и воде у ријекама и морима постају све хладнији. Од овог дана табуисано је купање у ријекама, што значи да се на Преображење завршава сезона купања. У српској традиционалној култури се прије Преображења није смјело јести грожђе, које се тек након свјештања тога дана у цркви уносило у свакодневну исхрану.

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *