Услед недостатка примарних извора српска вексилологја у потрази за одговорима средњовјековних застава ослања се на илирске грбовнике који су често једини извор информација. Како за извјесни број грбова не постојеПрочитај даље

Зборници грбова из „илирске хералдике“, иако настали из интереса једног човјека (Петра Охмучевића) и мада нису сви грбови тачни а неки нису никад ни постојали, представљају најважнију традицију српске хералдике.Прочитај даље

БОГОРОДИЦА И ГРБ БОСНЕ – ФОЈНИЧКИ ГРБОВНИК Грб Босне који се јавља у илирским грбовницима – у златном пољу двије прекрштене црне назубљене греде које на врху завршавају крунисаним црначкимПрочитај даље

Мотив хералдичког крина појављује се у грбовима Котроманића од времена првог краља те династије – Стефана Твртка I. Једноставној хералдичкој слици наслеђеној од оца, бана Стјепана II (бан Стефан IIПрочитај даље

Врло је карактеристична иконографија Богородице с Христом у наручју (иконографски тип Богородице Одигитрије) у полумесецу. У западној Цркви од XV века, а нарочито у бароку, често је приказивање Богородице сПрочитај даље

грб Душановог царства из Берлинског грбовника У западним римокaтоличким изворима средњег вијека али и касније, територија коју насељавају Јужни Словени на Балкану називана је најчешће Илириком или Илиријом, а СловениПрочитај даље

Због учесталих насртаја на српске културно-историјске вриједности, у које спадају и златни љиљани династије Котроманић, непоходно би било разјаснити симболику и историју истих. Многи их Срби одбацују због догађаја изПрочитај даље

Династија Котроманић је уз Немањиће једна од двије највеће и најпознатије српске средњовјековне владарске обитељи. Сходно томе, грб Котроманића у српској средњовјековној хералдици по важности одмах је уз грб Немањића.Прочитај даље