Сујевјерје или празновјерје је вјеровање које није у складу са хришћанством. Народ Херцеговине је вјеровао у Бога, али је вјеровао и у „оно“ што није по Божијем закону. Вјеровало се у добар или лош знак, предосјећања, гатања и враџбине, како би се „спознала будућност“ или „заштитило“ од невоља и опасности. Једноставно, то су били „закони природе“ наслијеђени из прошлости.
Клетва и клетвена бденија
„Није добро ни када много благосиљају, а камоли кога куну“, каже народна пословица. У народу се сматра да је најтежа клетва коју изговори кум, па мајчина и очева клетва. Када неко учини неки злочин или крађу, па не може да се открије кривац, бацала се анатема, односно проклетство на кривца. Што је крај суровији и сиромашнији, народ је мање просвијећен, те су и клетве суровије. Народ вјерује да ће кривца клетва сигурно прије или касније стићи, њега или некога из његова потомства. За клетву се каже да важи до деветог кољена, а гријеси се испаштају због преступа старијих генерација.
Клетве код Срба имају дугу традицију. Цар Лазар је за оне који нису дошли на бој на Косово изрекао:
„Ко је Србин и српскога рода,
и од српске крви и кољена,
а не дош’о на бој на Косово,
не имао од срца порода,
ни мушкога ни дјевојачкога!
Од руке му ништа не родило,
рујно вино ни пшеница б’јела!
Рђом кап’о док му је кољена!“
Клетва или проклињање није одобрено од стране цркве, јер оно излази из душе која је пуна гњева и мржње. Али, било је ситуација када је такво нешто наилазило и на одобравање, и то онда када су били у питању виши интереси једне заједнице. Али, начин њене употребе је у том случају био прописан и одређен. У црквеним љетописима могу се наћи биљешке или текстови клетвене бденије, која се вршила приликом тешких злочина, али само по одобрењу надлежног Епископа.
Вјеровања и предсказања у сновима
Вјеровање у снове је веома опасно, нарочито ако се на све њих обраћа пажња. Али, оно је било незаобилазно и сваки сан понаособ има своју технику тумачења.
Постоји вјеровање да људи када сањају нешто лоше, одмах по буђењу први поглед упуте ка прозору (дневној свјетлости) и кажу: „Сан је лажа, Бог је истина“.
Исто тако, без обзира какве снове човјек сања уочи недјеље (субота на недјељу) каже се да они нису тачни (мисли се ради тумачења истих).
Вјеровало се да се најистинитији снови сањају послије поноћи, односно пред буђење. Нарочит значај се придавао сновима у новом или туђем кревету, јер, како се каже, ти се снови обистине.
Постојало је вјеровање, да кад дјевојка дође у неку кућу на конак, а раније није у њој ноћивала, онда треба да преброји греде од горњег пода у оне собе у којој ће спавати. Када пође да спава, помоли се Богу и легне у постељу и те ноћи, кажу, суђеник ће јој се уснити.
Вјеровало се, ако се сањају лоши снови (ноћне море) треба ставити нож под јастук (или кревет) како би се исти спријечили. Исто тако, ујутро, када се човјек пробуди, није добро причати о лошим сновима, јер постоји бојазан да се тада они могу остварити.
Народна вјеровања о времену и остала вјеровања
Према временским приликама, подешаван је живот и послови народа херцеговачког краја. По природним појавама које су га окруживале, човјек је предвиђао какво ће бити вријеме. Чак и дан-данас, по народном искуству старом стотинама година, људи се користе традиционалним предвиђањем времена. На примјер:
Промјена времена предстоји када човјек у повријеђеним удовима осјети болове.
Ако је мјесец црвен, биће вјетровито.
Ако су звијезде густе биће велика ведрина.
Кад је небо при заласку сунца црвено, сјутрадан ће вријеме бити лијепо.
Ако муве уједају, спрема се лоше вријеме (киша).
Ако животиња са паше бјежи кући раније него обично, биће убрзо зло вријеме.
Када вране на дрвећу ударају крилима, пашће киша.
Када овце блеје и враћају се са торине, очекује се снијег.
Ако се говеда много обадају, исти дан ће пасти киша.
Кад пијевци пјевају у невријеме, биће промјена времена.
Ако се вјетар умири, киша ће падати.
Ако је зима сњегопадна, биће лјето родно.
Ако су послије мијене, врхови (рогови) младог мјесеца окренути ка землји, мјесец ће бити без кише, а ако је окренут трбух, мјесец ће бити кишовит.
Поред наведених вјеровања о времену, заступљена су и многа друга вјеровања:
Ако засврби десни длан, даваћеш некоме новац, а ако лијеви засврби добићеш од некога новац.
Ако те табани засврбе, негдје ћеш путовати.
Ако ти јаштерица скочи на језику, неко лаже на тебе; ако је с десне стране – онда је мушко, а ако са лијеве – женско.
Ако се појави чмичак на очном капку, неко ће ти се удати од рода (ако је на десној страни – са очине стране, а ако је на лијевој – с мајчине).
Ако ти десно око заигра обрадоваћеш се, а ако лијево ожалостићеш се.
Ако сврбе усне, тај ће се с неким љубити.
Ако неко штуца, значи да га неко стално спомиње.
Када некога сврби нос, увјерење је да ће се тај са неким посвађати.
Када „горе“ уши (односно када присутни виде да су се некоме уши зацрвениле, а сама особа осјети да је сврбе уши), тумачи се да ту особу неко оговара, јер се наслућује да ће уши чути неки трач о себи.
Ако звони (зуји) ухо каже се да ће тај чути неки глас. Обично се каже да, ако звони десно ухо, предстоји нешто добро или неко говори ономе коме звони ухо. Ако звони лијево ухо, вјеровало се у супротно.
Не ваља се ноћу шишати. То је празновјерица која каже да ноћу ошишана коса може постати плијен злих сила које ће узети снагу ономе ко је ошишан. Такође, с тим у вези може се протумачити и кидање ноката увече.
Ако је неко кренуо негдје, па се сјети да је нешто заборавио, не ваља се враћати у кућу, јер се то тумачи као неповољан знак, тј. као лоша срећа.
Кад се ноћу путује, не ваља се никоме одазивати.
Ради спречавања магијског дјеловања урокљивих очију (то су обично разроке особе, особе са сраслим обрвама, шкилјави, и сл.) носи се тисовина или се приликом сусрета врше гестови: пролажење палцем између средњег прста и кажипрста, плјување, и сл.
Када неко иде да уради неки важан посао, проспе се вода за њим. Сматра се да ће му то бити успјешно.
Разбијени суд доноси у кућу добитак и срећу. Каже се „шићар“.
Када се изражава задовољство исходом неког догађаја, обично се куцне у дрво. Куцање у дрво је пагански начин да се умилостиве демони у кући, односно куцањем се духовима даје до знања да човјек рачуна на њихову доброту.
Када се прича о некој болести, обавезно се куцне средњим прстом од стол, или о неки други дрвени предмет и изговори: „глуво било“.
Ујутро устати на лијеву ногу лош је знак и предсказује нерасположење и свађу тог дана.
Да би дан био срећан, обавезно се прво обува десна чарапа.
На лијеку се не треба захваљивати, јер неће имати дејства.
Не ваља на софри хљеб извртати, односно горњу кору окретати долје, или крај од себе, јер ћеш осиромашити.
Ако се ногом стане на сугреб (мјесто на путу гдје је пас гребао задњим ногама), а да се на њега не пљуне три пута, добиће се свраб.
Не ваља ништа шивати на живу чељадету које још расте, а ако се то чини онда оно треба да у устима држи дрвце (сламку, парче конца) да се не би „зашила памет“.
Ако неко пређе преко дјетета (док сједи или лежи) вјерује се да неће више расти.
Вјеровање је да свака кућа има по једну змију, која се зове „чуваркућа“ и која веома ријетко излази из свога боравишта. Опште је вјеровање да није добро да се убије кућна змија, јер ће тај ко је убије или неко из куће умријети.
Вјерује се да се по понашању животиња могу предвидјети будућа догађања. Ако пас завија и урличе предсказује болест или смрт. Ако се појаве мишеви у великом броју предсказује велику глад. Ако кртица рије у дворишту то слути на несрећу.
У народу постоји вјеровање да прелазак мачке (поготову црне) преко нечијег пута доноси несрећу. Ова празновјерица је из разлога што се несрећа приписује урокљивости мачке.