23. СС дивизија „Кама“ (друга хрватска)

Подели:

Ова јединица је требало да буде друга СС-дивизија састављена од босанских муслимана, али је њено формирање после само неколико месеци морало бити отказано, због надирућих Совјета и веома лошег стања у првој дивизији (губитак људства и морала, уз све чешћа дезертирања). На слици, два официра и подофицир, вероватно сва тројица Немци (командни кадар дивизије је био немачки), позирају у тропским униформама у једном сеоском дворишту, испред котобање (подофицир је за опасач заденуо каму, нож по којем је њихова јединица добила име). Немачким официрима није било лако са Босанцима; иако су, с једне стране, Босанци често бивали врло симпатични, с друге стране су својом неукротивом (дивљом) природом, својеглавошћу и обичајима Немце често шокирали, па и плашили. Анегдота са обуке, сећање једног немачког командира чете (цитат из књиге „За домовину!“ Рудолфа Пенца): „Једном приликом моји су муслимани ушли у једно село и побили све свиње! Мађарски сељаци су побеснели. Ја сам такође био бесан и издрао сам се на њих због тога. Мој преводилац Али ми је рекао да је то за њих нормално, и да су свиње ионако нечисте животиње.“ А када је формирање друге хрватске СС-дивизије отказано и било време да се њени босански припадници врате у домовину, у прву дивизију, услед све напетије и неизвесније ситуације, понашање појединаца драстично се погоршало – па је дошло и до побуне. Сећање једног немачког војника (из претходно поменутог извора): „Неки од Босанаца су хтели да дезертирају. Нижи четни вођа Фидлер је покушао да их заустави и стајао им је на путу. Једноставно су га упуцали и бацили тело у воду! Батаљонски вођа Сир се сматрао присиљеним да их пусти. Са собом су понели велики број оружја, укључујући митраљезе, и знатну количину муниције.“

 

ИЗВОР: http://bandenkampf.blogspot.ba/2016/09/bk0190.html

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *