ИСТОРИЈАТ НОВОГ ГРАДА

Подели:

Нови Град се први пут у документима помиње 1217. године, мада се историчати приклањају мишљењу да је град основан 1280. године. Шире подручје града било је насељено још у античко доба о чему свједоче археолошка налазишта у селу Доњи Ракани и у долини рјечице Јапре. Прво насеље није могло настати на данашњем градском подручју јер је било изложено плављењу ријека Уне и Сане. Град је најприје настао из два подграда, Поднови и Устисана, под Кулинским брдом на којем је стајао тврди каштел акрополског типа кнезова Бабоњића за надзор ријечног и цестовног саобраћаја долинама Уне и Сане које се управо састају испод Кулинског брда, гдје су први зачеци Босанског Новог. Средњовјековне географске мапе и стари документи врло често спомињу ову утврду у разним варијантама његовог имена као Нови Град, Ново Кастро, Новиградец, Каструм, Ујвар итд. Био је то невелик, али у то доба хладног оружја тешко приступачан град, с једном донжом, кулом са четири спрата, обором, капикулама и два камена зидана објекта за смјештај посаде. Његова подграда Поднови била је смјештена на сјеверним падинама Кулског брда (данас Туњица и Лонџа), а подграда Устисана на дањашној локацији жељезничке станице. То је данас градска четврт Прекосање гдје је вјероватно било ријечно пристаниште за унско-санске лађаре.
Пад средњовјековне Босне под османлијску власт приморао је кнезове Бабоњиће, који су се због утврђења Благај Града прозивали благајски, да створе савез са кнезовима Зринским како би се ујединили и сузбили инвазију Османлијског царства. Захваљујући тој привременој слози, ови босански великаши су успјели 1483. године нанијети тежак пораз османлијској провалној војсци. Међутим, слога домаћих феудалаца била је кратког вијека и само је привремено одгађала пад града. Године 1519. посљедњи пут на Кулском брду се помиње подграда Устисана. Још раније је био угрожен Благај Град смјештен у долини Сане, источно од Босанског Новог на удаљености од 7 км. Османлије су 1537. године дефинитивно заузели Благај Град, из њега протјерали посаду и поставили своје мустафхизе. Негдје у то вријеме пао је и Нови на Кулском брду, али су Зрински још крајем петнаестог вијека изградили Нови Нови на лијевој обали Уне да би се даље штитили од османлијских продора. То је успорило надирање Османлија на запад. Аустријске посаде су одољевале нападима све до 1556. године, када је послије пада тврђаве Костајница османлијски војсковођа бошњачког поријекла, Малкоч-бег освојио град Нови Нови 1557. године.
Освајањем Новог Османлије су ово утврђење претворили у важну војну базу за даљи продор ка Бечу. Изграђен је мост преко ријеке Уне, а град је врло брзо насељен муслиманским становништвом. Град је остао под османском влашћу све до 1687. године, када га је заузела банска војска Петра Ердедија. Муслиманско становништво пребјегло је преко Уне у Босну и на простору аде Јеленице, данас градски кварт Стари Град, изградило тврђаву од балвана и насипа на простору од хотела „Уна“ до градског музеја. Године 1726. почело је зидање новог утврђења од тесаног, квалитетног камена тако да је по његовом завршетку био готово неосвојив за ондашња нападна дејства и оружја. Према постојећим скицама тврђава Турски Нови имала је зидове високе 7 м, јарак широк 6 м, а дубок 3 м, била је дугачка 200 м, широка 150 м, те имала 5 бастиона (табија) и двије капикуле (улазне куле).
У тврђаву се улазило преко два моста, ланчаника, а јарком око тврђаве текла је вода из Уне. Освојена је само једанпут 1788. године, послије многих јуриша и дуге опсаде двадесетоструко јаче војске аустријског фелдмаршала Ернеста Гидеона Лаудона, захваљујући великој премоћи у људству и артиљеријским оруђима. Послије тога граница се ипак стабилизовала на Уни тако да су Османлије остале у Новом све до 1878. године.
Године 1878. према одлуци Берлинског конгреса Нови је заједно са остатком Босне и Херцеговине припао Аустро-Угарској. Окупационе власти су 1894. године до темеља порушиле новску тврђаву, а њен материјал уграђен је у разне јавне и приватне објекте. Сљедеће године Нови је добио име Босански Нови, које је носио све до 1992. године. Током рата у Босни и Херцеговини одлуком власти име Босански Нови је промијењено у Нови Град, заједно са осталим именима градова и општина које су у свом имену садржавале придјев босански. Након измјене Закона о јединственом матичном броју БИХ (члан 5. овог Закона) градови који су за вријеме ратних дешавања у БиХ добили или имали двоимени назив, утврђен је да дотадашњи двоимени назив Босански Нови/Нови Град остаје само Нови Град.

Текст преузет са адресе: http://www.opstina-novigrad.com/index.php/istorija-grada

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *