Путујући лијепом цестом од Јајца, престонице посљедњег босанског краља Стјепана Томашевића, уском клисуром валовитог Врбаса доспијете у главни град Врбаске бановине – Бањалуку. Околно становништво зове је Шехер, истичући тиме да то није мала варош, касаба. Једна група кућа украј друма, Новоселија, наговјештава да је то предграђе Горњег Шехера, из кога се назире у даљини мунара Ферхадије џамије. Са витком мунаром те џамије такмичи се, можда је и надвисује, звоник прекрасне нове православне цркве, саграђене у стилу немањићких велељепних задужбина. Она је својом величином и љепотом зачинила цијелу варош.
Мехмед-бег Капетановић Љубушак, градоначелник Сарајева првих година аустријске окупације, навео је у своме „Народном благу“ узречицу:
Бањалука на Крајини хвала, нико не зна ничијега хãла (положаја, стања).
Људи који знају читати географску карту били су вазда начисто да је Бањалука варош велике будућности. Занимљива је и прошлост Бањалуке.
Прије Турака звала се Врбашки град. По предању, задњи заповједник града био је некакав бан. Изнад града, долазећи од Змијања, утаборила се турска војска. Њен заповједник заповиједи да сваки војник наложи више ватри. Бану се учини велика војска и са посадом ноћу напусти град. Различито објашњавају име Бањалука. Једни су да је од „бања“ и „лука“, други од „бајна“, у значењу „прекрасна лука (равница)“, а Петар Кочић је био мишљења да је од „банова лука“. Напредовање вароши везано је за име Ферхат-паше Соколовића, члана историјске породице Соколовића, која је Турском царству дала 16 паша и везира и највећег државника. Ферхат-паша је 1575. потукао аустријског генерала Херварда VIII Ауерсперга и заробио му сина. Мајка даде 30.000 дуката за откуп сина. Ферхат-паша за тај новац подигне себи задужбину, џамију, која се прозове по његову имену.
Ферхат-паша је пренио везирску столицу у Бањалуку 1588. Ту је било сједиште босанског беглербега-везира, коме су припадале турска Славонија, Далмација и Херцеговина, све до 1638, када је Шахин-паша, због устанка у Бањалуци и хајдучије у њеној околици, премјести опет у Травник.
(Наставиће се)
Према тексту Милана Карановића, приредио: Зоран С. Мачкић,
архивски савјетник у Архиву Републике Српске
Текст преузет са адресе: http://www.glassrpske.com/plus/istorija/ZAPIS-IZ-ARHIVA-Banjaluka-na-Krajini-hvala-I/lat/202509.html
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.