„Ипак и на Божић, празник који се прославља у кругу породице, у кућу долази једно чељаде из комшилука, које називају положајником. Положајник долази послије ручка, а са собом доноси ракије и жита. Кад улази у кућу поздравља са: “Добро јутро, честити нам Божић дошао!“ Љуби се са укућанима и обасипају се житом. Затим положајник узима машу, креше ватру и набраја: “Колико варница толико имали оваца, говеда, коња“…а послије тога сједа на сламу и прекрсти ноге. Домаћица га заогрне дебелом поњавом- да јој кајмак буде дебео као поњава. Обасипа положајника житом, а он то купи и квоче као квочка. Послије мора сједити мирно бар неколико минута- како би домаћици квочка била мирна на јајима. Након тога положајник закоље једног пијетла да би се ставио пећи. Послије свега тога сједну за синију, наставља се разговор, једе се и пије, а домаћица отпочиње припреме за кићење и даривање положајника. Кува велики колач- ковртањ и четири мала колача. Кад се испеку колачи се ките. За велики ковртањ са стране се привезују четири мала ковртња, да висе. Затим се привезују комади меса од печенице, кокошији батаци и крила, кудјеља вуне, повјесмо, вијенац сувих паприка, црвеног и бијелог лука, вијенац сувих крушака и шљива, а половине кукуруза се набију на шиш и забију у колач, као и друге намирнице. Неко ставља и пешкир, приглавке, кошуљу, па и живо пиле. Настоји се да колач и положајник, буду што окићенији, а положајник и пијанији, јер ће боље родити година. Када положајник пође кући, тако окићен колач, ковртањ, ставља му се на главу, што и њему и укућанима чини задовољство. Какве је среће био положајник, то ће се према вјеровању видјети у току године. Ако је положајник био срећан и у кући ће све преко године бити срећно и берићетно, па ће га и друге године звати. Ако не буде како се жељело- мијењаће положајника.“
Вратити овај обичај! Који је нестао послије 1945.
ИЗВОР: Дарио Дринић, Народна ношња у Лијевчу пољу, Градишка 2017.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.