АЛЕКСА ШАНТИЋ: О земљо моја…

aleksa.jpg
Подели:

О земљо моја, што те тако боли?

Зашто ме вјечно трзају и море

Јауци дуги из твоје дубине?

 

„То моје срце премире и гине

У тврдом мразу, без сунца и зоре.“

 

Зар твоме срцу не допире огањ

Нашијех срца? Зар душе синова

Не грију тебе пламенима својим?

 

„Ја давно, давно остављена стојим

Сама, у руци судбе и в’јекова.“

 

Па ко ће тешке раздробити санте

На твоме срцу? Ко ли ће из таме

Тргнути тебе с твојим робљем худим?

 

„Ја мртве из сна уздасима будим,

Јер нема живих да умиру за ме!…“

 

У Мостару 1905.

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top