Ја некако слутим…
Да усамљена дама
У дугој црној хаљини
За барском столицом ништавности
Заправо је кћи неког пропалог краља, пијанца
Што заборавио је
И земљу, и жену, и своје одаје,
И благородна поља, и празнике,
И поданике, и витезе, и издајнике,
И свитања уз правилан кас својег ата
На прашњавом друму;
Вечери над виноградом
И сва та добра вина што враћају
Проливену крв у боју.
Ја некако осјећам…
А ви праштајте што пјесмом прекидам
Ово тихо достојанство ноћи,
О, искушавана…
Ти знаш:
Далеки су пути крајишке колоне,
Али некуд се мора стићи.
Егзил је стање мојег духа.
А мировање моје је коб.
Крајино,
Толико мислим о теби
Све ми се чини да ће ми
Та мисао главу разнијети…
04.08.1995.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.