Апел за заштиту културно-историјског насљеђа Срба

Подели:

Група од 43 историчара, предвођена професорима јавних универзитета у Републици Српској и Србији, покренула је недавно апел под називом „Заштитимо културно-историјско насљеђе Срба и достојанство науке“, саопштено је са Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци.

Иницијатори су се у тексту самог Апела осврнули на све чешће и очигледније покушаје кривотворења историјских чињеница о средњовјековној прошлости Срба на територији данашње Републике Српске и БиХ.

– Један од таквих очигледних примјера промовисања тзв. „босанске нације“ и кривотворења прошлости, поред присвајања краља Стефана Твртка I Котроманића, јесте и случај у вези са Чајничким четворојеванђељем, гдје се негира његов православни и српски карактер, а Српска православна црква се оптужује за његово угрожавањe. Након овога, нажалост, показало се да вербални напади на Српску православну цркву нису појединачни изоловани случајеви – наводи се у Апелу.

Текст Апела намијењен је институцијама Републике Српске и Србије, затим академској и стручној заједници, као и националним радницима, са циљем да се посвети већа пажња српској средњовјековној историји и културној баштини у данашњој БиХ, а посебно на територији Републике Српске.

Иако је намијењен наведеним институцијама и српској јавности Апел је изазвао низ негативних реакција у ФБиХ, наводи се у Апелу.

– Потписници Апела су указали на потребу да се заузме проактиван однос према најбитнијим питањима из српске историје и културе умјесто досадашњег пасивног става. На првом мјесту, желимо да упозоримо на кривотворење историјских чињеница у разне политичке и личне сврхе, као и ширење псеудонаучних теорија које су присутне у јавној сфери. Као друго, на неопходност заједничког дјеловања свих јавних институција, како би најважније теме из српске историје и културе добиле зазлужено мјесто у образовним, научним и културним институцијама – истиче се у Апелу.

Изучавање значајних идеја, догађаја и личности из прошлости нема за циљ обичну репродукцију истих, већ представља камен темељац за разумијевање како садашњих тако и будућих процеса, наводи се у Апелу.

– Због тога је значајан број истраживача, професора, академских и јавних радника из Републике Српске, Србије и Црне Горе подржао текст Апела и настојања да историјска истина, заснована на чињеницама и аргументима, надвлада све идеологизоване и политизоване конструкције данашњице – закључује се у Апелу.

Апелу се сада придружило још 52 интелектуалаца, истраживача, академских и јавних радника из Републике Српске, Србије и Црне Горе.

Списак свих потписника Апела:

  1. Проф. др Боривоје Милошевић, шеф Студијског програма Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци
  2. Ма Дејан Дошлић, секретар Студијског програма Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци
  3. Др Радован Субић, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци
  4. Проф. др Бошко Бранковић, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци
  5. Проф. др Жељка Шајин, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци
  6. Доц. др Ивана Панџић, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци
  7. Ма Сандра Лукић, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци
  8. Др Никола Ожеговић, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци
  9. Проф. др Драгиша Д. Васић, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци
  10.  Проф. др Борис Бабић, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци
  11.  Проф. др Горан Латиновић, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци
  12.  Проф. др Славојка Бештић Бронза, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци
  13.  Ма Мила Крнета, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци
  14.  Проф. др Боро Бронза, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци
  15.  Др Стојанка Лужија, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци
  16.  Неђо Малешевић, професор историје, Филозофски факултет у Бањој Луци
  17.  Проф. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву
  18.  Проф. др Милош Ковић, Филозофски факултет Универзитета у Београду
  19.  Проф. др Дарко Ђого, Православни богословски факултет у Фочи
  20.  Проф. др Дејан Антић, Филозофски факултет Универзитета у Нишу
  21.  Проф. др Ђорђе Ђекић, Филозофски факултет Универзитета у Нишу
  22.  Проф. др Славиша Недељковић, Филозофски факултет Универзитета у Нишу
  23.  Доц. др Маја Лаковић, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву
  24.  Доц. др Славиша Вулић, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву
  25.  Мр Бојан Крунић, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву
  26.  Др Јован Алексић, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици
  27.  Проф. др Радмило Пекић, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици
  28.  Др Немања Девић, научни сарадник, Институт за савремену историју, Београд
  29.  Др Милан Гулић, виши научни сарадник, Институт за савремену историју, Београд
  30.  Др Иван Бенцић, виши стручни саветник Института за српску културу у Лепосавићу
  31.  Др Мирјана Ђекић, конзерватор саветник, Покрајински завод за заштиту споменика културе, Нови Сад
  32.  Борис Радаковић, историчар, кустос, Меморијални музеј на Мраковици, ЈУ НП „Козара“, Приједор
  33.  Марина Љубичић Богуновић, историчар, виши кустос, Меморијални музеј на Мраковици, ЈУ НП „Козара“, Приједор
  34.  Ma Остоја Раилић, историчар, виши кустос за историју Републике Срспке, ЈУ Музеј Републике Српске, Бања Лука
  35.  Мр Јанко Врачар, музејски савјетник, ЈУ Музеј Републике Српске, Бања Лука
  36.  Предраг Лозо, виши стручни сарадник, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука
  37.  Славиша Стојковић, виши стручни сарадник, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука
  38.  Милена Михаљевић, виши стручни сарадник, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука
  39.  Никола Борковић, виши стручни сарадник, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука
  40.  Ма Марко Јанковић, професор историје, Бања Лука
  41.  Георгије Вулић, професор историје, Бања Лука
  42.  Данило Зец, професор историје, Бања Лука
  43.  Душан Гашић, професор историје, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Владе Републике Српске
  1. Проф. др Горан Васин, Филозофски факултет у Новом Саду
  2. Проф. др Ненад Нинковић, Филозофски факултет у Новом Саду
  3. Проф. др Часлав Д. Копривица, Факултет политичких наука у Београду
  4. Проф. др Зорица Никитовић, Филолошки факултет у Бањој Луци
  5. Доц. др Олег Солдат, Филозофски факултет у Бањој Луци
  6. Проф. др Јелица Стојановић, Филолошки факултет у Никшићу
  7. Проф. др Слободан Владушић, Филозофски факултет у Новом Саду
  8. Проф. др Дарко Танасковић, дипломата и оријенталиста, Београд
  9. Др Миша Ђурковић, научни саветник, Институт за европске студије, Београд
  10. Проф. др Славица Васиљевић Илић, Филолошки факултет у Бањој Луци
  11. Ма Данијел Дојчиновић, Филолошки факултет у Бањој Луци
  12. Др Вера Чолаковић, Филолошки факултет у Бањој Луци
  13. Проф. др Зоран Чворовић, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу
  14. Др Рајко Петровић, научни сарадник, Институт за европске студије, Београд
  15. Проф. др Борис Стојковски, Филозофски факултет у Новом Саду
  16. Доц. др Нина Сајић, Факултет политичких наука у Бањој Луци
  17. Мр Анђелина Ошап Гаћановић, члан Комисије за очување националних споменика из Републике Српске
  18. Проф. др Здрава Стојановић, Правни факултет у Бањој Луци
  19. Проф. др Мирослав Дринић, Филозофски факултет у Бањој Луци
  20. Ма Марко Ромић, Правни факултет у Бањој Луци
  21. Доц. др Јелена Газдић, Универзитет у Никшићу
  22. Драга Бојовић, Филолошки факултет у Никшићу
  23. Лидија Томић, Филолошки факултет у Никшићу
  24. Ма Александра Савић, Удружење лектора Републике Српске, Бања Лука
  25. Мр Марко Алексић, археолог, Београд
  26. Др Славољуб Лукић, Републички педагошки завод, Бања Лука
  27. Слађана Танасић, Републички педагошки завод, Бања Лука
  28. Др Драган Шућур, историчар, Бања Лука
  29. Мр Бојан Вујичић, Завичајни музеј Градишка
  30. Мр Бојан Вујиновић, археолог, Градишка
  31. Љиљана Парежанин Врућинић, Завод за заштиту споменика Републике Српске, Бања Лука
  32. Љубица Срдић, археолог, Бања Лука
  33. Момчило Остојић, новинар, Бања Лука
  34. Ма Лазар Радан, историчар, Требиње
  35. Ма Симо Радић, историчар, Требиње
  36. Петар Милошевић, историчар, Требиње
  37. Ма Марко Пекић, историчар, Параћин
  38. Ма Данко Михајловић, кустос историчар, ЈУ Музеј „Стара Херцеговина“, Фоча
  39. Горан Комар, самостални истраживач, Херцег Нови
  40. Милана Бабић, професор српског језика, Требиње
  41. Предраг Адамовић за Србско сабрање Баштионик, Бања Лука
  42. Весна Андрић, професор српског језика, за Српско удружење „Ћирилица“, Требиње
  43. Павле Ратковић за Задужбину „Кнез Мирослав Хумски“, Требиње
  44. Маја Видовић, професор историје, предсједник ,,Клуба историчара Посавина“, Шамац
  45. Јанко Јоксимовић, професор историје, члан ,,Клуба историчара Посавина“, Модрича
  46. Мр Данијел Михић, теолог, Бања Лука
  47. Јасенко Тодоровић, новинар, Бања Лука
  48. Бранимир Ђуричић, новинар, Бања Лука
  49. Татјана Миздрак, новинар, Бања Лука
  50. Др Александар Лукић, научни сарадник, Институт за новију историју Србије, Београд
  51. Др Ања Николић, историчар, Београд
  52. Ма Сава Самарџић, историчар, Београд
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *