У трећој ратној години наступила је тешка политичка и војно-стратешка криза.
Све неповољнија међународна ситуација за силе Осовине, која је дубински помутила односе унутар НДХ, одразила се и на бањалучки политички миље. За убиство великог жупана Драгана Хадровића у јулу 1943. године осумњичене су присталице бившег стожерника и великог жупана Гутића. Након Прве бањалучке операције власт у граду су преузели Нијемци и главар грађанске управе Александар Бенак, који је сада надзирао рад великог жупана Хусеина Алића. Период између два партизанска напада на Бањалуку, од јануара до септембра 1944. године, обиљежен је политичким и обавјештајним интригама, које је професор Милан Вукмановић ставио у контекст неизвјесне будућности за квислиншку државу.
Интриге и насиља
У атмосфери несигурности, насиља и диктатуре пламтјели су сукоби на више различитих нивоа. Наоружане усташе су биле у готово непоправљивим односима са домобранством. Усташе су проводиле насиље над становништвом, посебно над сарадницима НОП-а, при чему је за неколико мјесеци убијено најмање 26 цивила. Екстремни „гутићевци“, на челу са Мирком Ковачићем и Феликсом Неђелским, који је током љета обављао функцију поджупана, сукобили су се са муслиманским политичарима на челу са градоначелником Халидбегом Џинићем. Чак су и четници укључени у ове политичке комбинације када је са њима успоставила везу група некадашњих присталица Хрватске сељачке странке, која није више имала жељу да сарађује са усташама те се уздала у замишљено искрцавање Британаца, који би тиме спријечили побједу комуниста и омогућили рестаурацију предратних политичких структура. Као четничке сараднике Нијемци су ухапсили Јосипа Кана, рударског чиновника, Драгутина Пенаву, бившег официра и Љубомира Ореба, бившег управитеља Жупског редарственог уреда. Са своје стране су неки њемачки официри такође били вољни да у овим комбинацијама шкартирају усташе и ангажују четнике као виталнију антикомунистичку опцију, при чему би их, разумије се, задржали под својом чврстом контролом.
Кад су 29. и 31. маја 1944. савезнички авиони извршили два масовна бомбардовања Бањалуке, уништено је преко стотину објеката и убијено више стотина људи. Тада је грађанску управу преузео Звонимир Стимаковић, заповједник 4. ловачког здруга. Почетком јула 1944. ову јединицу је смијенио 3. горски здруг хрватског домобранства на челу са Љубомиром Рајманом. Средином септембра откривено је да је Рајман активан сарадник партизана, због чега је ухапшен. Његово хапшење ипак није поништило рад на подривању борбене готовости и воље домобранства да настави ратовати на страни Осовине, што су и потврдили најновији догађаји.
Наређење за офанзиву
Врховни штаб НОВЈ је 17. августа 1944. издао наређење за општу офанзиву, коју ће, сваки на свом терену, у дјело провести пет корпуса. Стратешки план Петог корпуса за напад на Бањалуку био је сличан претходном, с тим што је био далеко квалитетнији у обавјештајној опремљености и тактичкој реализацији. Снага од 11.000 бораца напала је на град Бањалуку, пут за Градишку и саму Градишку. Одбрамбене снаге на том подручју бројале су 12.000 људи, од чега у граду Бањалуци око 5.000. Град је опасан са три одбрамбена круга. Шири је обухватао лијеву обалу Врбаса од ушћа Врбање до Кастела, затим Црквеном до рудника мрког угља на Лаушу и даље пругом према Бојића Хану. Ужи круг обухватао је центар града и Пилану са војним логором „Кулина бана“ и Кастел, док је у самом центру формиран одбрамбени систем „Цитадела“, који је обухватао стару војну команду (данашњи Архив РС), позориште, те бивше зграде Хипотекарне банке, Банског двора и Банске управе. Операција је почела 18. септембра 1944. у 22 часа. Остављајући другим бригадама да очисте истурене положаје, 6. крајишка ударна бригада је са Паприковца одмах продрла у центар града, директно на „Цитаделу“, у коју је гледала већ у зору 19. септембра. У неколико дана, борбом прса у прса, савладана су сва непријатељска упоришта, осим Кастела, у којем се утврдило 300 непријатељских војника. Током борби за „Цитаделу“ рањен је и командант Славко Родић. Савладана су и сва упоришта до Градишке. У овој операцији заробљено је 4.000 непријатељских војника, од тога 300 Нијемаца, 800 усташа и неколико СС-оваца. Заробљен је и командант 69. дивизије генерал Карл Крепс фон Девиц, што је био први случај заробљавања њемачког генерала на југословенском ратишту, као и нови командант 3. горског здруга Драгутин Милетић. Око 1.600 домобрана из 3. горског здруга одмах је прешло на страну партизана. Заробљена су и три исправна тенка, седам исправних авиона и 23 неисправна, 25 топова, 60 моторних возила, 300 митраљеза, хиљаде пушака, 50 минобацача, 20 вагона муниције, 550.000 литара бензина и 50 вагона авионских бомби. Међу заробљеницима нашли су се и многи усташки челници, као др Оскар Вилфан, предсједник Изванредног народног суда, који је два мјесеца касније осуђен на смрт и стријељан.
Приредили: мр Владан Вуклиш, архивиста; мр Маријана Тодоровић-Билић, архивиста; Верица М. Стошић, архивски савјетник
Текст преузет са адресе: http://www.glassrpske.com/plus/istorija/Banjaluka-okupacija-i-oslobodjenje-6-Druga-banjalucka-operacija/188268.html
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.