Битка код Билеће одиграла се 27. августа 1388. године недалеко од истоименог града, између османлијских пљачкашких одреда предвођених Лала Шахином (који је предводио Османлије у победи на Марици 1371. године) и одреде босанске државе које су предводили Влатко Вуковић и Радич Санковић.
Турски војсковођа Шахин напао је са 18 000 војника коли су дочекани од стране Влатка Вуковића и Радича Санковића са 7 000 војника спремних да крвљу бране своју земљу и веру. Битка се окончала потпуним поразом Османлија у коме се и сам Лала Шахин једва спасао бекством, док су губици у победничким редовима били незнатни. Након ове битке, отомански упади у Босну су престали на неко време, а о утиску који је она оставила на ондашње људе говори и епитаф који је уклесан на гробу Влатка Вуковића у Бољунима, недалеко од Стоца у Херцеговини:
iАСЕ ЛЕЖИiЕК
ДОБРИ ЈУНАКb H VО
ВЛАТКО
ВУКОВИ
Ћ ПИШЕ
СЕМОРАДb
Превод: Овде (Асе) лежи добри јунак и човјек Влатко Вуковић. Пише Семорад.
Непуних годину дана касније, велика отоманска војска се сукобила у Косовском боју са комбинованом српском војском, чије лево крило су чинили одреди краља Босне Твртка I (1353—1377, 1377—1392) предвођени Влатком Вуковићем, који су допринијели побједи над османлијама.
Ради тога честитке за побједу стижу краљу Твртку I Котроманићу. Сам Твртко 1. јула 1389. г. пише Трогиранима о својој великој побједи над Турцима. Пише и Фирентинцима, а они му одговарају да су за побједу већ сазнали. Из свега се да закључити да је у пријеподневним часовима тог 28. јуна извојевана побједа Срба над Турцима.
Глас о побједи је одаслан. У току само једне једине ноћи стиже у Париз. Како? (Недвојбено је доказано да су са цркве Нотр Дам у Паризу, 29. јуна звона објавила ту побједу).
ПРИРЕДИО: Војин Спасојевић
ИЗВОР: Мраморје
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.