Нико не избјеже. Нико не умаче
Ножу, ками, сјекири, тестери.
Никле крстача до крстаче…
Крвник се негдје спокојан цери.
Убијени јединци. Несуђене
Младожење. Очеви бебама…
Ниједне тужбе пресуђене.
Џелати немају ни трун срама.
Вјетар покушава угасити свијеће.
Бол, сузе, патња, несвјестица…
Прекинута младост вратити се неће.
Убице слободне, без оптужница.
Болна историја… Велико зло…
Много јада у једном је вијеку…
Злослутнике мучи једино то
Колико ће им нула бити на чеку.
Мајкама жалост раздире груди
Док милују косу гробним травама.
„Кадија те тужи, кадија ти суди.“
Моћници ћуте… Климају главама.