За почетак слободно ме зовите
Никола Гардовић
Српски сват
Ја нисам умро
Не мене нису убили
Мени меци не могу ништа
Они су пуцали у птице
У једно будуће прољеће
У свако будуће прољеће
У сунце су пуцали они су гађали
Срце они су гађали у будућност
И у прошлост они су пуцали у све нас
И у себе
Мада на њима нема рана
Они неки тамо неки небитни и мени и другима
Убили су мир по налогу с вана
Ја сам још жив али мој народ тешко дише
Мој народ више нема сна
Ни ти други неки други немају сна
Немају зато што сам ја жив
Немају мира док има ко да живи
Да се сјећа и да памти
Зовите ме Никола Гардовић
Поносни српски сват који је хтио
Само да се провесели и ником није
Никад ништа лоше ни помислио
Разлози моје смрти су:
Што сам СРБИН и што сам СВАТ
Борис Ђорем рођен 4. 7. 1997. у Источном Сарајеву, гдје и данас живи. Студент друге године Филозофског факултетана Палама, одсјек – Српски језик и књижевност. Дужи низ година пише поезију. Уврштен у многобројне зборнике. Објављивао у књижевним часописима. Добитник већег броја награда, углавном у БиХ и Србији.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.