Гракћу вране њиште коњи вранци
Мучу телад јаучу пропланци
Црна ватра гута вите јеле
Гори наша Козарица селе
Пале Палеж букти Моштаница
Ово нико упамтио није
Пиште змије а луде јагањци
Над Козаром црни дим се вије
У јендеку цвиле во и Цвијо
Мраковицу притиснула тама
Млад Недељко пита стару мајку
Кажи мама шта ће бити с нама
У колима ко да спава Цветко
Он без главе а коњи без орме
Од Приједора гамад навалила
Црн им наум црне униформе
У ливади занемели цврчци
Уби пушка уби црна жега
По Козари цело лето црно
Црнио се црни збег до збега
У ком смеру са Козаре поћи
Да је Боже на небо утећи
Прође Петар у женско одевен
Ђуја Млађу пронесе у врећи
И док ћути све што зборило је
Са Козаре проговара цвеће
Убијајте али добро знајте
Козара се покорити неће!
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.