Женских игара у Босни и Херцеговини има много. Изводе се уз пјесму. Женске особе не свирају али свирку често замјењују ударањем о неки предмет (тепсију, дугум) или предметом о предмет (кашикама, финдзанима, масицамаи сл.) у ритму игре. По врстама и типовима женске су игре различите и по садржини и по кореографском техничком саставу. Колања-Шетње, Ходавке, мимичко-драмске и жаловите игре у претежној су већини женске. Код њих се истиче скромније држање, у игри се очитавају глумачке способности и духовитост при слагању стихова у песмама.
Мушке игре су рјеђе. У неким крајевима момци „колају“ сами, у другима истовремено покрај кола дјевојака. У више крајева има мушких игара под називом: Момачко коло, Старинско коло, Момачка играчица, Скаке, Старинско момачко; одликују се интензивнијим играњем, јачим уживљавањем у игру, крућим корацима, добро нагласеним ударом табана о тло, с јачом напетошћу мускулатуре, оштрим трешком тијела.
Најизразитије игре планинских сточарских крајева Босанске Крајине изводе се без пјесме и без свирке па их народ зове нијемо, глухо, шутке, шућке, напамет, насуво, пјешке, нако, без ичега, тихо, тијано. Остављају посебан утисак због свога интензитета, технике корака, снажног замаха кола, ритмичког звецкања накитом.
Најраширенији посебан тип народних игара у поретку лицем у лице је ходавка упрамасе (упореди: Контертанзе-Гегентанз, Цонраданза). Радњу обично изводи једна па друга страна, наизмјенично, редовно уз пјесму и дијалогу (А-Б). Ходавке се изводе већином на сијелима, на радним, свадбеним, а и на већим састанцима. По поријеклу вјеројатно су варошке, градске, касније раширене и у селима.
Обредне игре су остаци некадашњих ритуалних обичаја. Посебни типови оваквих игара су: Ђелман душо, поиграј, Калопера (старија, некада обредна игра с мађијском намјеном), Оромана, игра Пауна (изводи се о свадбама).
Мимимчко-драмске игре су посебна врста народних игара у којима, поред играцке фразе у корацима има и мимицко, драмских елемената. Треба разликовати игре које су у давнини биле саставни дио обреда или обицаја у извјесне дане или у извјесно годишње доба; затим игре које су саставни део обичаја о породичним свечаностима, па игре за забаву и изивљавање у драмском смислу. Неке су се задрзале уз народне обичаје, нарочито свадбене. Многе су с временом добиле другу, друствено-забавну, па и саљиву улогу, а неке су прињела дјеца. Најраспрострањенији типови су Бибера, Бирање, Калопера (Капије), Ђидије Ђузел, Куне и др.
У Босни и Херцеговини кола сачињавају претезну вецину колективних народних игара (плесова). Ту влада разноликост у погледу психолоскога садржаја, намјене, карактера, стила, техничкога састава и форми. Број играча мозе да буде мањи, веци, непаран и паран. Основни поредак је затворена или отворена, ланцаста, спојена или неспојена кружница. Пјесме уз коло називају се колске. Ритмичка пратња кдјекад замјењује ударање предметима. Игру прати свирка на домацим музицким инструментима. У неким колима се очитава повремени или стални аритмички однос између ритма музике и ритма корака. Имена и називи појединих врста кола која имају несто заједничко увијек су оправдани. Тако нпр. израз колање означава корачање уокруг, као да се обилази око нечега. Поједина кола носе у имену своју близу ознаку.
Дијеле се по роду, полу и доби: Дјевојачко, Момачко, Старачко;
по времену када је настало: Старо, Најстарије, Ново;
према приликама када се изводи: Пролећно, Коло о свадби, Коло о пиру, Ђерђечко, Младино, Жаловито, Мртвачко;
према карактеру: Тихо коло, Живо, Оштро;
према пратњи: Коло ћутке, Непјевано, Пјевачко, Коло уз дипле, Коло уз двојнице;
према смјеру кретања: Коло наоколо, Унаколице, Унапријед, На једну страну, На двије стране, На мијесту, С мјеста, Цик-цак, Тамо и овамо;
према поретку: Округло, Коло, Колачи, Једновито (Једноструко), Коло у колу, Чадор-коло;
према броју корака: Двојка, Двојац, Тројанац, Четверац итд.;
према врсти корака: Ромица, Шепица, Преко ноге, Потркуша, Поскакуша, Поклекуша, Гегање и др.;
према нарочитим радњама, утиску: Зуке (зука, зујање накита, звецкање), Дикуља, Изврнуто коло, Варалица;
према имену мијеста, краја, веће области: Јањско, Козарачко, Подгрмечко, Жегаранско, Борачко, Осојничко итд.;
по именима људи, вјероватно добрих играча и коловођа или на нечију успомену;
према почетном стиху пјесме уз коло („Лијепа Мара коло води“, „Милица је вечерала“, „Дошло писмо из Босне“).
Текст преузет из Музичке енциклопедије
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.